Омерпаша Латас (књига)

Омер-паша Латас је роман Иве Андрића, који описује лик и дјело Омер-паше Латаса, за вријеме његовог боравка у Босни, док је гушио беговске буне против султана.

Цитати

„Ја знам да за мене говоре свашта и да ме називају свакојако, али нека и они знају да ми њихова мржња и опадања не могу наудити. Свака њихова лажна и погрдна ријеч за мене је похвала и одличје.”

„Нису ретки случајеви да се људи дубоко мрзе, а желе један другом све најгоре и најстрашније и да проведу тако године и дочекају старост и смрт, виђајући се сваког дана, измењујући речи и поздраве, а да никад не дође до судара и објашњења.”

„Кад бисмо сви ми имали могућности, храбрости и снаге да само један део својих маштања и најврелијих жеља претворимо у стварност, само у једном часу свога живота, било би целом свету и нама самима одмах јасно ко смо, шта смо и какви смо, и шта све ми људи можемо да постанемо и будемо.”

„Велика лепота је увек опасна и по себе и по друге. Зла судбина лепотица је управо у томе. Сви их жуде, а нико их не воли!”

„…лепота је изазивачка, бесна, и као да не даје радости ни оном ко је носи ни оном ко је гледа.”

„У том тренутку дошла је себи и изронила из свог гнева. У први мах није могла да се прибере ни да схвати зашто она то стоји, рашчупана и полунага, насред собе и пљује на све четири стране око себе. Али, тада је одједном огрну такав хладан дрхат да је трком полетела у постељу, покрила се преко главе зеленим перјаним јорганом, и грчевито заплакала од унутарње студени, од самоће и страха.
Још преко тога онкл Ники је успео да се докопа врата и нечујно нестане иза њих.”