Мати

Прво издање у Сједињеним Државама (1907)

Мати (1906) је роман руског књижевника Максима Горког.

Цитати

Прави људи су само они који руше ланце са људског ума.

Кад ће постојати такве мајке које ће своју децу и у смрт слати са радошћу?

Претворили су људе у оружје, у батине, у камење, и кажу: „То је држава!”

Сељака не интересује како је настала земља, већ како се нашла у појединим рукама, како су је господа извукла испод ногу народа. Да ли она стоји, или се креће, то није важно: ако хоћеш, обеси је и о уже, само нека даје да се једе; ако хоћеш, укуцај је ексером о небо, само нека храни људе!

Ми не смемо никад заборавити да се наш задатак не састоји у малим добицима, него у потпуној победи.

Морем крви нећете угасити истину…

• Све хоћу да те питам — рече она тихо — шта то стално читаш?
  Он склопи књигу.
  — Седи, мајко…
  […] Не гледајући је, полугласно и због нечег врло оштро, Павле поче:
  — Ја читам забрањене књиге. Забрањене су зато што износе истину о нашем радничком животу… Оне се штампају кришом, тајно, и ако их пронађу код мене, стрпаће ме у тамницу, зато што хоћу да сазнам истину. Разумеш ли? […]
  – Па зашто то радиш, Паша? — упита она.
  Он подиже главу, погледа је, и тихо, мирно одговори:
  — Хоћу да знам истину.
  • Први део, глава 4.

• […] немој да разговараш с људима неопрезно! Људи се треба плашити јер мрзе једни друге! Живе од грамзивости, живе од зависти. Сви су склони да чине зло. Чим почнеш да их разобличаваш и да их осуђујеш, омрзнуће те, упропастиће те!
  Син је стајао на вратима слушајући тужне речи, и кад мајка заврши, рече јој смешећи се:
  — Људи су лоши, заиста. Али када сам сазнао да на свету постоји истина, људи су постали бољи! […] Не знам ни сам како се то десило! Од детињства сам се сваког плашио, а кад сам поодрастао, почео сам да мрзим, неке због подлости, неке ни сам не знам зашто, тек онако! А сада на сваког гледам другачије, као да сваког жалим, шта ли? Не могу да схватим, али кад сазнах да нису сви људи криви због своје прљавштине, моје срце је омекшало.
  • Први део, глава 4.

• Због страха сви ми пропадамо! А они који нам заповедају користе наш страх и још више нас застрашују.
  • Први део, глава 5.

• Ми смо ти који подижемо цркве и фабрике, кујемо ланце и новац, ми смо она жива снага која исхрањује и забавља људе од пелена па до гроба…
  — Ето! — повика Рибин.
  — Ми смо увек и ваздан први да раду, а на последњем месту у животу. Ко се брине о нама? Ко нам жели добро? Ко нас сматра људима? Нико!
  • Први део, глава 12.

• Ми нећемо изборити бољу судбину док не осетимо да смо другови, да смо породица другова чврсто повезана једном жељом — жељом да се бори за своја права.
  • Први део, глава 12.

• Време је, другови, да схватимо да нам нико не може помоћи ако сами себи не помогнемо. Један за све, сви за једног — то треба да нам је закон ако желимо да савладамо непријатеља!
  • Први део, глава 12.

• Ти добро говориш, али не продиреш у срце — ето! Треба у срце, у његову дубину убацити искру. Нећеш придобити људе разумом, није то обућа за њих — танка је, узана!
  Сизов је говорио мајци:
  — Време је Ниловна, да ми старци одемо на гробље! Долазе нови људи. Како смо ми живели? Пузили смо на коленима и стално се клањали до земље. А сада, људи су се или опаметили, или се још горе варају, тек као са себи равним…
  • Први део, глава 13.

• Учим се да читам! — рече она зајецавши.
  — Четрдесет ми је година, а ја тек почињем учити слова…
  — Не треба плакати! — нежно и тихо рече Хохол. — Ви нисте могли живети другачије, па ето, ипак схватате да сте лоше живели. Има на хиљаде људи који би могли живети боље од вас, а живе као скотови, па се уз то хвале како добро живе! А шта има лепог у томе што ће човек данас радити и јести, и сутра ће радити и јести, и целог свог живота — радити и јести? У међувремену ће добити децу, у почетку ће се забављати са њима, а кад и они почну много да једу, љутиће се, грдиће их — пожурите, ждероње, да порастете, време је да радите! И хтео би да од своје деце створи домаћу стоку, али они почињу да раде за свој стомак, и поново тегле живот — као лопов расквашену лику! Прави људи су само они који руше ланце са људског ума.
  • Први део, глава 17.

• За све је потребан новац! — поче он својим тешким гласом. — Бесплатно се не можеш ни родити ни умрети — ето. И брошуре и леци коштају. Знаш ли ти откуд стиже новац за те брошуре?
  — Не знам — рече мати тихо, предосећајући нешто опасно.
  — Тако. И ја не знам. Затим – ко саставља те брошуре?
  — Учени људи…
  — Господа! — рече Рибин […] — Према томе, господа праве брошуре, она их шире. А у тим брошурама пише се против господе. Па реци ми сада какву они корист имају од тога да троше новац на то да би подигли народ против себе, а?
  […]
  — Не гледаш, мати, куда треба, гледај мало даље! — рече Рибин спустивши главу. — Они који су нам ближе пришли, они, можда, и сами ништа не знају. Они верују да тако треба. А можда су иза њих други, они који гледају само на корист? Неће човек тек онако радити против себе…
  • Први део, глава 18.

• […] ми морамо најпре да наоружамо главу, па тек онда руке.
  • Први део, глава 20.

• Она је већ много разумевала од онога што су они говорили о животу, осећала је да су они открили прави извор људске несреће, и навикла је да одобрава њихова мишљења. Али у дубини душе није веровала да они могу преуредити живот на свој начин, нити да ће имати доста снаге да привуку свом огњишту сав раднички свет. Свак хоће да буде данас сит, нико неће да одложи свој ручак, чак ни за сутра, ако га може појести сада. Мали је број оних који ће кренути тим далеким и тешким путем, мало их је који ће на крају тог пута угледати бајно царство људског братства.
  • Први део, глава 21.

• Видите ли: ако се у храну детета уноси помало бакра, то ће спречити раст његових костију и оно ће постати патуљак, а ако се човек трује златом, његова душа ће постати ситна, умртвљена и безбојна, сасвим као гумена лопта од пет копјејака…
  • Први део, глава 23.

• Кад ће постојати такве мајке које ће своју децу и у смрт слати са радошћу?
  • Први део, глава 23.

• Воли жена да плаче: од туге плаче, од радости плаче!
  • Први део, глава 23.

• Пред људима је још много несрећа, још много ће крви исцедити из њих, али све то, сва несрећа и моја крв, све је то мала цена за оно што већ имам у својим грудима, у свом мозгу… Ја сам већ богат, као звезда са зрацима, ја ћу све поднети, све ћу претрпети, јер у мени живи радост коју нико и ништа и никада неће уништити. У тој радости је снага!
  • Први део, глава 23.

• Треба уништити оног ко омета ток живота, ко продаје људе за новац да би тим новцем купио себи мир или поштовање. Ако на путу честитих људи стоји Јуда и чека да их изда, ја ћу и сам постати Јуда, ако га не уништим! Ја немам права? А зар они, наши господари, имају права да држе војнике и џелате, јавне куће и тамнице, робију и све оно погано што им обезбеђује миран лагодан живот? Понекад, шта да радим, морам узети у руке њихов штап. Узећу га, нећу одбити. Они убијају наше људе на десетине и стотине, и то ми даје право да подигнем руку и да је спустим на једну од непријатељских глава, на непријатеља који ми је најближе пришао и који је најштетнији по мој животни посао. Такав је живот. Против таквог се борим, такав живот нећу.
  • Први део, глава 24.

• Да би човек напредовао на свом путу, мора се борити и против себе. Треба умети дати све од себе, своје срце. Дати свој живот, умрети за идеју — то је просто! Дај више од тога, дај и оно што ти је драже од живота, то дај, онда ће и оно што ти је најдраже — твоја истина — изванредно порасти.
  • Први део, глава 24.

• […] доћи ће време кад ће људи уживати један у другом, кад ће сваки човек стајати пред сваким другим као звезда. Земљом ће се кретати слободни људи, велики у тој својој слободи, сви ће ићи отвореног срца, сва срца биће ослобођена осећања зависти, нико неће бити пакостан. Онда ће бити не само живот него служење човеку, човеков лик ће се високо уздићи; слободном човеку је свака висина доступна! Људи ће живети у истини и слободи због лепоте, и најбољима ће се сматрати они који својим срцем буду широко загрлили свет, који га буду дубоко заволели; најслободнији биће и најбољи — у њима је највише лепоте! Људи у таквом животу биће велики…
  • Први део, глава 24.

• Видиш ли како се људи постављају један према другом? Нећеш, а удараш. И то кога? Таквог истог бесправног човека. Он је још несрећнији од тебе јер је глуп. Полиција, жандарми, шпијуни — све су то наши непријатељи — а сви су људи као и ми, и њима сишу крв, и њих не сматрају за људе. Све је исто! А ето, ставише људе једне против других, заслепише их глупошћу и страхом, везаше им и ноге и руке, придавише их, и сишу их, гуше, и с једнима ударају друге. Претворили су људе у оружје, у батине, у камење, и кажу: „То је држава!”
  • Први део, глава 24.

• Мајко, то је — злочин! Најгнусније убиство милиона људи, убиство душа… Разумеш ли — убијају душу. Видиш каква је разлика између нас и њих: човек је ударио, и сад му је непријатно, стиди се, боли га. А што је главно, гади се тога! А они убијају на хиљаде, мирно, без жалости, а да им не задрхти срце, убијају из задовољства! И убијају све и сваког само због тога да би сачували сребро, злато, ништаван новац, све то смеће које им даје власт над људима. Замисли само: људи не штите себе бранећи се убијањем народа, унаказујући људске душе; они то не раде себе ради, већ ради своје имовине. Не штите они себе изнутра, већ споља…
  • Први део, глава 24.

• „Геологија” — шта је то?
  Павле му објасни.
  — Нама то није потребно! […]
  Рибин гласно уздахну и примети:
  — Сељака не интересује како је настала земља, већ како се нашла у појединим рукама, како су је господа извукла испод ногу народа. Да ли она стоји, или се креће, то није важно: ако хоћеш, обеси је и о уже, само нека даје да се једе; ако хоћеш, укуцај је ексером о небо, само нека храни људе!
  • Први део, глава 25.

• Сељак сигурније стоји на ногама! […] Он осећа испод себе земљу, мада је нема, али он осећа да је земља. А фабрички радник је као птица: нема отаџбине; нема свог дома, данас је овде, сутра је тамо. Њега и жена не везује за једно место, чим што – збогом драга, виле ти у ребра! И иде да тражи где је боље. А сељак би хтео да побољша све око себе не напуштајући своје место.
  • Први део, глава 25.

• Наш циљ је далеко, а трновити венци — близу! Онај ко не верује у снагу наше истине, ко нема храбрости да је до смрти штити, ко не верује у себе и плаши се мука — нека се удаљи!
  • Први део, глава 27.

• И тек кад јој рече: „Сама си крива, мајко, што ниси умела да научиш сина да поштује бога и цара…”, она му, стојећи крај врата и не гледајући у њега, одговори неким пригушеним гласом:
  — Да, наше судије су деца. Она ће нам по правди судити што их напуштамо на таквом путу.
  — Шта? — викну официр. — Гласније!
  — Па кажем: судије су деца! — понови она уздишући.
  • Други део, глава 1.

• Човековим жељама нема краја, његова снага је неисцрпна. Међутим, свет још увек врло споро стиче духовна богатства јер, у жељи да се ослободи зависности, сада је свако принуђен да стиче новац а не знање. А кад људи униште похлепност, кад се ослободе ропства принудног рада…
  • Други део, глава 8.

• Несрећа је у томе што је на земљи мало слободних људи!
  • Други део, глава 8.

• Има случајева да неписмен више разуме него онај писмен, нарочито ако је тај писмени сит.
  • Други део, глава 18.

• Породични живот умањује енергију једног револуционара, увек је умањује! Деца, необезбеђеност, потреба да се много ради због хлеба… А револуционар мора стално да развија своју енергију, да је продубљује, проширује. То тражи наше време: ми увек морамо да будемо испред свих, јер смо ми радници позвани на основу историје да срушимо стари свет и да створимо нов живот. А ако заостанемо, подлежући замору, или ако се задовољимо могућношћу да бисмо у блиској будућности могли извојевати нешто ситно — онда то не ваља, то је готово издаја наше ствари. Нема никог с ким бисмо могли ићи упоредо а да не окрњимо нашу веру, и ми не смемо никад заборавити да се наш задатак не састоји у малим добицима, него у потпуној победи.
  • Други део, глава 22.

• Младо срце је увек ближе истини…
  • Други део, глава 24.

• Ми кажемо да је противљудско оно друштво које види у човеку само оруђе за своје богаћење, оно нам је туђе, ми се не можемо помирити с његовим дволичним и лажним моралом; цинизам и суровост његових односа према личности нама су мрски, ми ћемо се борити против свих облика физичког и моралног поробљавања човека од стране таквог друштва, против свих система раздвајања људи ради користољубља.
  • Други део, глава 25.

• […] иду деца широм света, сва деца, одасвуд, ка једном циљу! Иду најбоља срца, људи честитог ума, неуморно нападају на све што је зло, иду и снажним ногама газе лаж. Млади, здрави, они уносе своју несавладиву снагу само ради једног циља, ради правичности. Иду да би победили сву људску беду, подигли су се да униште целокупну несрећу на земљи, иду да савладају све што је ружно, и савладаће! Запалићемо ново сунце, говорио ми је један, и они ће запалити! Сјединићемо сва разорена срца у једно — и сјединиће!
  • Други део, глава 28.

• Деца која иду путем истине и разума, и све заодевају новим небесима, осветљавају све несагоривим пламеном, та деца свуда доносе љубав, из дубине душе своје. Ствара се нов живот, у ватреној љубави деце према целом свету. И ко може да угаси ту љубав, ко? Која је сила већа од ове, ко је може савладати? Њу је родила земља, и сав живот хоће њену победу — сав живот!
  • Други део, глава 28.

• Како је лепо кад човек зна да у животу већ има светлости за све људе и да ће доћи време кад ће је они видети, загрлити је свом душом!
  • Други део, глава 28.

• Морем крви нећете угасити истину… […] Само ћете повећати мржњу, безумници! Она ће на вас пасти!
  • Други део, глава 29.