Марко Краљевић

Марко Мрњавчевић је био дејуре српски краљ од 1371. до 1395. године, док је дефакто владао територијом у западној Македонији. Престони град у држави краља Марка био је Прилеп. У српској народној епици, у којој му је посвећен један од циклуса песама, познат је као Краљевић Марко.

Није куја окотила вука,
Ни Туркиња родила јунака,
Кô Српкиња Краљевића Марка.

Цитати из народног предања

Дели-Муса, уклон’ ми се с пута,
ил‘ се уклони, ил‘ ми се поклони!

Тешко оном, тко ј’ најближе Марка!

• Ој, давори, ти Косово равно!
  Што си данас дочекало, тужно,
  после нашег кнеза честитога,
  да Арапи сад по теби суде!
  Ја срамоте поднети не могу,
  ни жалости велике трпити,
  да Арапи таки зулум чине
  и да љубе младе и девојке.
  Данас ћу вас, браћо, осветити,
  осветити, или погинути.
  

• Боже мили, на свем’ теби вала,
  кад бржʼ оде са јунака глава!
  Канда није на њему ни била!
  • Марко Краљевић укида свадбарину

• Дели-Муса, уклон’ ми се с пута,
  ил‘ се уклони, ил‘ ми се поклони!
  • Марко Краљевић и Муса Кесеција

• Ако пијем уз рамазан вино,
  Ако пијем, вера ми доноси;
  Акʼ нагоним оџе и аџије,
  Не може ми та образ поднети,
  Да ја пијем, они да гледају,
  Нек не иду мени у меану;
  Ако лʼ носим зелену доламу,
  Млад сам јунак и доликује ми;
  Ако лʼ пашем сабљу оковану,
  Ја сам сабљу за благо купио;
  Ако играм колом уз кадуне,
  Ја се, царе, нисам оженио,
  И ти сʼ, царе, био неожењен;
  Ако калпак на очи намичем,
  Чело гори сʼ царем се говори,
  Што буздован уза се привлачим,
  И што сабљу на крило намичем,
  Ја се бојим, да не буде кавге,
  Ако би се заметнула кавга,
  Тешко оном, тко ј’ најближе Марка!
  • Марко пије уз рамазан вино
    

• Чујете ли, софро и господо!
  Тако мене не родила мајка,
  племенита госпођа краљица,
  не могу вам Прилип накитити
  ни босиљком ни руменом ружом,
  већ све редом турскијем главама.
  • Турци у Марка на слави

• Јаох мени, моја посестримо!
  Зло је поћи, а горе не поћи:
  да с’ не бојим цара и царице,
  ја се бојим бога и Јована;
  баш ћу поћи, да нећу ни доћи!
  • Марко Краљевић и Арапин
    

• О Турчине, жив’ те Бог убио!
  Буд ме братиш, што ми жену дајеш?
  Мене твоја жена не требује,
  У нас није кано у Турака,
  Снашица је, кано и сестрица.
  • Марко Краљевић и алил-ага

• Кад мој топуз из мора изишó,
  онда ’ваки ђетић постануо!
  • Смрт Марка Краљевића

• Сад не помаже јунаштво, јер најгора рђа може убити најбољега јунака.
  • Живот и обичаји народа српскога

• Боља је лепа смрт но рђав живот.
  • Станоје М. Мијатовић, Краљевић Марко у народној успомени, „Марко и Св. Петар”, "Нова искра" (1911) стр. 206.

О Марку у народном предању

Бјежи Марко испред родитеља,
јер се њему, брате, не пристоји
са својим се бити родитељем.

• Свако Туре може везир бити,
  а јунака нема као Марко!
  • Лов Марков с Турцима

• Није куја окотила вука,
  Ни Туркиња родила јунака,
  Кô Српкиња Краљевића Марка.
  • Није куја окотила вука

• Али вила међ вилама каже:
  „О чујете, виле другарице,
  Не стријељајте по гори јунака,
  Док је гласа Краљевића Марка
  И његова виловита Шарца
  И његова шестопера златна;
  Што сам јадна од њег’ претрпила,
  И једва сам и жива остала!”
  • Марко Краљевић и вила

• Све повика мало и велико:
  „Бог да живи Краљевића Марка,
  који земљу од зла избавио,
  који сатре земљи зулумћара;
  проста мʼ била и душа и тело!”
  • Марко Краљевић укида свадбарину

• Сједи јунак у пољу широку,
  У ледину копље ударио,
  За копље је коња привезао,
  А пред њиме стоји тулум вина;
  Не пије га чим се пије вино,
  Већ леђеном од дванаест ока,
  Пола пије пола коњу даје;
  Коњ му није каквино су коњи,
  Веће шарен, како и говече;
  Јунак није какви су јунаци:
  На плећима ћурак од курјака,
  На глави му капа од курјака,
  Привезо̑ је мрком јеменијом;
  Нешто црно држи у зубима
  Коликʼ јагње од пола године.
  • Марко Краљевић и Вуча џенерал

• Кад ујутру јутро освануло,
  одмах позна стража од Арапа
  да у војсци не имаде Марка,
  па повика стража од Арапа:
  „Сад навали, љута Арапијо!
  Нема оног страшнога јунака
  на шарену коњу великоме”.
  • Марко Краљевић и Мина од Костура

• Кад то зачу Вукашине краљу,
  скочи краљу од земље на ноге,
  па потрже злаћена ханџара
  да убоде свога сина Марка.
  Бјежи Марко испред родитеља,
  јер се њему, брате, не пристоји
  са својим се бити родитељем.
  • Урош и Мрњавчевићи

• Питали Краљевића Марка, како је постао јунак, а он одговорио, да се јунаштву научио од паса и од ђеце: како једно псето макар било највеће и најјаче побјегне, онда сва остала пашчад и најмања и најслабија трче за њим; тако исто и дијете кад побјегне, ђеца трче за њим. А кад се како псето или дијете, макар било најмање и најслабије, испријечи и стане да се брани, онда слабо ко смије нањ ударити.
  • Како се Краљевић-Марко јунаштву научио

• Али Пав’о Бановић сестри својом одговара:
  „Није оно хурјатин на ливади под шатором,
  Оно ти је вјереник јунак Марко Краљевићу.”
  • Кад је Марко Краљевић пољубио вјереницу, а она га није познала

Српске народне пословице о Марку

• Тешко Марку Краљевићу у злу добра чекајући!

• Реве на страну, као Марково рало.

• Сва је вика на (онога) Марка (Краљевића).

• По што би се потурчио Марко? Питао Турски цар Марка Краљевића, а он му одговорио: За инат, честити царе.

• Одвалио као Марко на Косову.

• Марково благо за Маркову душу.

Други о Марку

• Кад год јекне песма слободарка,
  — тутњи име Краљевића Марка!
  • Драгољуб Ј. Филиповић

• Ђе си, Марко, нагнута делијо?
  Иако си турска придворица,
  алʼ си опет наша перјаница.
  Појашʼ, Марко, твојега, Шарина,
  од оружја ништа не узимај
  до твојега тешка шестоперца;
  њим Алију згоди међу плећа,
  па му на част Пророк и хурије!
  • Горски вијенац, Петар II Петровић Његош

• Ал’ тако ми српске вере,
  Вере од јунака,
  Упамтиће добро Турци
  Краљевића Марка.
  • Марко (1844), Љубомир Ненадовић