Магарет Мичел
Магарет Мичел (Атланта, 8. новембар 1900 — Атланта, 16. август 1949) је била америчка књижевница, која се у свету прославила романом Прохујало са вихором, за који је 1937. године добила Пулицерову награду.
Цитати
[уреди]- „Живот није обавезан да нам да оно што очекујемо”.[1]
- „Југ је производио државнике и војнике, плантажере и лекаре и адвокате и песнике, али свакако не инжењере и механичаре. Нека Јенкији усвоје тако ниске позиве”.[1]
- „Желим мир. Желим да видим да ли је негде у животу остало нешто шарма и грациозности”.[1]
- „Свет може да опрости практично све осим људима који се брину о својим пословима”.[1]
- „Земља је једина ствар на свету која нешто значи, јер је то једина ствар на овом свету која траје, једина је ствар за коју вреди радити, вреди се борити, вреди умрети”.[1]
- „Док не изгубите репутацију, никада не схватате какав је то терет био нити шта је заправо слобода”.[1]
- „Никада нисам била особа која стрпљиво скупља поломљене фрагменте и поново их лепи, говорећи себи да је поправљена целина као нова. Оно што је поломљено, поломљено је и радије бих се сећала тога какво је било у најбољем издању него да то поправљам и видим поломљена места док сам жива”.[1]
- „Борба је као шампањац. Иде у главе кукавица једнако брзо као и хероја. Свака будала може бити храбра на бојном пољу када је у питању храброст или ће бити убијена”.[1]
- „На крају крајева, сутра је нови дан”.[1]
- „Са довољно храбрости, можете се снаћи и без репутације”.[1]
- „Оно што већина људи изгледа не схвата јесте да се на рушевинама цивилизације може зарадити исто толико новца колико и на њеној изградњи”.[1]
- „Драга моја, баш ме брига”.[1]
- „Јужњаци никада не могу одолети губитничком циљу”.[1]
- „Нема ничега споља што може да нас лизне”.[1]
