Пређи на садржај

Какав деда такав унук

Извор: Викицитат

Какав деда такав унук је четврти наставак серијала Луде године из 1983. године. Деда Жика и деда Милан боре се ко ће више времена провести са петогодишњим унуком Мишом. Иако Миша живи са својим родитељима код деде Милана, Жика на све начине покушава да Мишу научи кафанском животу и свом занату, док Милан свог унука шаље на часове виолине и енглеског језика.

Режија: Зоран Чалић. Сценарио: Зоран Чалић и Јован Марковић.

Жика

[уреди]
  • Нисам ја Попај.
  • Још мало, па ћеш почети сено да ми дајеш.
  • Ти ћеш уз мене знати српски боље од Вука Караџића.
  • Е, где би ја догурао да сам имао… такву професорицу?
  • Треба му васпитачица, кад смо ми неваспитани, па не умемо да се бринемо о детету.

Дијалози

[уреди]
Елза: Жика, ја читала једна књига, јести витамини и дуго, дуго живети.
Жика: Аман жено бре. Боље да умрем сит него да живим гладан.

Жика: Ја то јести? Е неће више. [руком таре храну с тањира] Нисам ја Попај.
Елза: Жика, што се ти љутила?
Жика: Ја се љутила што кењала ко пловка.
Елза: Кењала? Was ist das?
Жика: Ко пловка, врштен, зелено [пљуне] пљуц.
Елза: Ти мора то јести. Нема
Жика: Нема?
Елза: Нема, нихт.
Жика: Е код мене има. [устаде] Још мало, па ћеш почети — сено да ми дајеш.

Жика: Знаш, ја нисам „муш”, као мушмува, него муж као пуж.

Елза: Жика шта значи то „еби га”. Ја тај одраз нисам видела у речник.
Жика: Чуди ме да га нема. Је ли, што тебе то интересује кад си ти удата жена?
Елза: Па, кад год изађем, чујем — „еби га”, у супер маркет — „еби га”. Не знам, шта то значити?
Жика: Па то значити… Ево, овако: живели, али само у отменом друштву.
Елза: О, еби га! О!
Жика: Ти ћеш уз мене знати српски боље од Вука Караџића.

Жика: Знате, мој унук Миша… [показа прстом]
Учитељица: Ваш унук?
Жика: Да, то је мој унук. Овај, он је талентован на мене. — Е, где би ја догурао да сам имао… такву професорицу? [трља руке]
Учитељица: Па, никад није касно.
Жика: [пева] Никад није касно да се љуби страсно!

Жика: Ако си се ти удо за Марију и отселио се у њихову кућу…
Боба: Чекај, како удо, ваљда оженио?
Жика: Удо! И мораш да их слушаш, ја неморам — разумеш?
Боба: Не разумем.
Жика: А! Не разумеш? Зато што твој таст, твоја ташта и твоја цела ј***на тазбина не да да видим мог Михајла — то не разумеш?

Милан: Кажи ти мени шта онај деда Жика ради са тобом кад сте заједно.
Миша: Ми се баш лепо играмо.
Милан: А како се то лепо играте?
Миша: Деда Жика је мој коњ.
Милан: Е, то њему и приличи. А је лʼ каже он нешто за мене?
Миша: Каже.
Милан: А шта каже?
Миша: Каже да си ти једна брадата коза.
Милан: [додирује своју браду] Како — коза?
Миша: Тако лепо — коза.
Милан: [Јелени] Тај твој пријатељ каже за мене да сам коза. Је лʼ ти ја личим на козу?
Јелена: Сигурно је дете погрешило, хтело је да каже јарац.
Милан: Лепо бога ми, њему личим на козу, а теби на јарца.

Јелена: Миша је од данас у обданишту.
Жика: [смеје се] У обданишту! О, љуби га деда! Па… овај… Шта ће он у обданишту поред нас живих?
Милан: Па, видите, Марија сматра да ми не утичемо на дете „на нивоу”, како ви то кажете, и мисли да је најбоље да се васпитава у обданишту.
Јелена: Па биће тамо са својим вршњацима, имају васпитачицу и комплетан боравак, и рецимо: једне недеље биће код вас, а… друге недеље код нас.
Жика: [Смеје се] Значи: сваке друге недеље код мене?
Јелена: Да.
Жика: [држи се обема рукама за колена] Треба му васпитачица, е, кад смо ми неваспитани, па не умемо да се бринемо о детету.

Улоге

[уреди]

Спољашње везе

[уреди]