Иво Ћипико

Иво Ћипико (13. јануар 1869 — 23. септембар 1923) био је истакнути српски приповедач из Далмације, италијанског порекла.

Цитати

„Задаћа и сврха прозе имала би бити чисто народна. Имала би захваћати цијели народ и сваки крај отаџбине. Уз уметнички дио, морала би нас упознати с нашим животом; освијетлити његове боље моменте те на темељу строге реалности човјештвом их надахнути. Она би морала корачати с народним развитком; пратити његову природу и његов социјални живот, користећи се позитивним резултатима знаности.”

„Био сам анационалан, и почех да сумњам о верским истинама. Бејаше ми тешко. Из те душевне и телесне потиштености избави ме мој професор, католички поп, Јаков Групковић, Србин каквога се ни Косово не би постидело. Даваше ми да, кришом, читам Шапчанина, Милићевића и пјесме са Косова… Колико чежње, светлости и дивљења. И Косово поможе. Занех се, и постадох Србином.”