Знакови поред пута

Знакови поред пута је збирка афористичких записа Иве Андрића.

Цитати

„Слобода, пуна слобода, то је сан, сан коме понајчешће није суђено да се оствари, али јадник је сваки онај ко га никад није сањао.”

„Кад нисам очајан, ја не ваљам ништа.”

„Све су Дрине овог света криве; никада се оне неће моћи потпуно исправити, али и никад не смемо престати да их исправљамо.”

„Пристао бих да живим, ако мора тако бити, међу дивљацима, у вихору револуције или у безумном вртлогу рата. На све бих пристао, само не на малограђански живот који никад, ни у чему не показује величине ни лепоте ни праве радости, јер је у њему све отровано предрасудама и укаљано рачуницом која се увлачи до најскровитијих дубина људског живота.”

„Збуњен и поражен гледам како се сва лепота света, по некој чудној и свирепој алхемији љубави, претвара у жалост за тобом.”

„Такав је живот да човек често мора да се стиди онога што је најлепше у њему и да управо то скрива од света, па и од оних који су му најближи.”

„Само активни људи и њихова борбеност и безобзирност покрећу живот напред, али га само пасивни људи и њихова стрпљивост и доброта одржавају и чине могућим и подношљивим.”

„Дуготрајно робовање и рђава управа могу толико збунити и унаказити схватање једног народа да здрав разум и прав суд у њему отанчају и ослабе, да се потпуно извитопере. Такав поремећен народ не може више да разликује не само добро од зла, него ни своју сопствену корист од очигледне штете.”

„Светите се животу — заборавом.”

„Боже, не допусти да срце наше остане празно, него дај — пошто од Твоје воље све зависи — да увек желимо и да се надамо, и да то што желимо буде добро и стварно и да наша нада не буде испразна. Дај да предмет наших жеља буде виши и лепши од нашег живота и да се доброј нади никад не изневеримо због кратких и варљивих остварења која заклањају видик и лажно обећавају одмор. Дај нам прав пут, са пролазним посртањима, а са миром и славом на крају. И дај нам мудрости и храбрости, кад нам дајеш искушења. И ма куда ишли и лутали, не дај да на крају останемо изван твоје свеобимне хармоније, јер то сваке секунде, на сваком мрсту, сваким делићем бића желимо.”

„Писац треба да пише и прича, али не да од свог живота ствара причу. Они који то чине греше и према себи и према читаоцима, а понајвише према истини.”

„Само мртав песник добива свој прави и коначни лик, а ретко се дешава да га савременици још пре смрти потпуно сагледају и право оцене. Зато је нестанак његова права мета. А док не може да буде мртав, и док живи, он треба да настоји да за што већи број људи буде што више бар одсутан.”