Пређи на садржај

Жикина династија

Извор: Викицитат

Жикина династија је седми наставак серијала Луде године из 1985. године. Деда Жика и деда Милан су под утиском популарне телевизијске серије и брину да њиховог унука Мишу уопште не занимају жене.

Режија: Зоран Чалић. Сценарио: Зоран Чалић и Јован Марковић.

Жика

[уреди]
  • Да ми је само једанпут да осети мрс после би кидисо̂ ко̂ свиња на масʼан џак.
  • Па све за паре! Пријатељу, знаш ону народни: Много волим кад година изда, све поскупи и појефтини.
  • У мојој династији се увек знало ко је мушко, а ко је женско.

Милан

[уреди]
  • Та музика и те касете, знаш, све је то илузија.

Дијалози

[уреди]
Лилика: А ко сте ви?
Жика: Ја сам Мишин унук, овај Миша је мени деда. [смех] Ја сам уствари Мишин деда.
Лилика: А, деда Милан?
Жика: Ма не, то је нека друга династија ја сам овај прави деда — Жика Павловић.

Лилика: О, то сте Ви?
Жика: Да, то смо ми.

Жика: [пева] У раздељак те љубим.
Милан: Ти не би требо да певаш кад немаш слуха.
Жика: У праву си, ти много боље певаш, нарочито кад гланцаш паркет.

Милан: У мајку му једва чекам да легнем, кад је овако време спусти ми се притисак.
Жика: Ето видиш, а мени се диже. Е, то је због оморине.

Жика: Па што се мрштиш пријатељу? То су само птичице. [показује нагоре] Срећа твоја што не лете… краве по дрвећу. Зато ја више волим… кокошке [пролазе две жене], нарочито батаке.

Жика: Па што не нађеш нешто уживо, љуби те деда?!
Миша: Како то мислиш?
Жика: Па мислим… онако… у дуету.
Миша: Па Наташа и ја смо најбољи дует.
Жика: Ама нешто бре што може да се опипа!
Милан: Жика је у праву, та музика и те касете, знаш, све је то илузија…

Лилика: Миша је сладак — ко̂ девојчица је.
Жика: Како бре ко̂ девојчица? Па он је мушкарчина, мушкарчина као ја, језик прегризла.

Жика: Мислим, ако имаш неких проблема?
Миша: Каквих проблема?
Жика: Па сексуалних проблема, ја сам ту да ти помогнем. Слушај, оно са Лиликом заборави — она није твој ниво. Треба да нађеш неку бољу женску.
Миша: Слушај, мене женске не интересују, је лʼ разумеш? [оде]
Жика: Како те женске не интересују, љуби те деда?

Жика: Њега женске не интересује, па то није моја династија! Слушај пријатељу, да купиш једно конопче да се обесим о прву криву врбу.
Милан: Где ћу да ти нађем криву врбу?
Жика: Ама конопче, за врбу ћу ја да се снађем.
Милан: Немој пријатељу, ко̂ бога те молим, па шта ћу ја да радим без тебе? [љуби га у образ] Имам ја пријатељу психијатра, они ће нама да помогну.
Жика: Па теби могу да помогну, алʼ за Мишу ја имам један лек.
Милан: А тај лек смо пробали, па ништа.
Жика: Да ми је само једанпут да осети мрс после би кидисо̂ ко̂ свиња на масʼан џак.

Милан: И све пристају?
Жика: Па све за паре! Пријатељу, знаш ону народни: Много волим кад година изда, све поскупи и појефтини. [слатко се смеје]

Жика: Знаш Мишо, у мојој династији се увек знало ко је мушко, а ко је женско.
Миша: Па зар ја нисам мушко?
Жика: Па јеси, хвала Богу, али има нешто што ми није јасно.
Миша: А шта то?
Жика: Па прво и прво, оно са Лиликом ти ништа, друго, она на плажи – опет ништа, и сад ова, а ти нећеш — па докле, мајку му?
Миша: Ти знаш да ја воли Наташу?
Милан: Ама Наташа је у Москви, а те твоје касете, па та твоја повученост — није то здраво.
Миша: ʼАјде да се ми договоримо као људи — шта ви уствари хоћете од мене?
Жика: Па да опалиш нешто за дедину љубав.

Улоге

[уреди]

Спољашње везе

[уреди]