Драга Димитријевић Дејановић

Моја је љубав чиста,
Ко зрака сунчана
Не љубим друго ништа,
До милог Србина.

Драга Димитријевић Дејановић (30. август 1840 — 26. јун 1871) била је српска друштвено-културна активисткиња, учитељица (наставница, гувернанта), глумица, књижевница и публицисткиња.

Цитати

Ја сам жена, али смем!

• Српкиња је моја мати,
  Српског оца кћи сам ја,
  Србина ћу на бој звати,
  Нек’ му име славом сја!
  • Српкиња сам (1862), строфа 1.

• За српство ми срце горе,
  За Србина живим, мрем —
  Радо идем на злотворе —
  Ја сам жена, али смем!
  • Српкиња сам (1862), строфа 2.

• Додијала братска мука,
  Српске мајке љути плач —
  И у мене игра рука,
  Ко да сева у њој мач!
  • Српкиња сам (1862), строфа 5.

• Моја је љубав чиста,
  Ко зрака сунчана
  Не љубим друго ништа,
  До милог Србина.
  • Моја љубав (1862), строфа 1.

• Зар има шта на свету,
  Зар лепши врлина,
  Што би ми драже било
  Од српског имена!
  • Моја љубав (1862), строфа 3.

• Свет је мени спомен
  Славни старина,
  Та он ми свакад вели,
  Да љубим Србина.
  • Моја љубав (1862), строфа 4.

• Жена сам, слаба жена,
  Ал’ тако јака сам
  За Српство наше мило,
  За рају мрети знам!
  • Жена сам… (1862), строфа 1.

• Остав’ се, српска селе,
  Немила туђина,
  Па само љуби верно
  Та љуби Србина!
  • Жена сам (1862), строфа 2.

• Хеј, ти горо мирисава!
  На теби се венац вије!
  Српски врли соколова
  У теби се крвца лије!
  • Помоз’, Боже! (1862), строфа 3.

• Дрктаће црна земља,
  Дрктаће црни враг,
  Кад мили Србин ступи
  На бојни праг.
  • Ох жељо… (1863), строфа 4.

• Мрзим Турчина,
  Душмана мога,
  Ко самоћу пусту
  Гроба леденога.
  • Мрзим… (1863), строфа 1.

• Па та мрзост љута
  Срцу даје снаге,
  Да покори своје
  Побеснеле враге.
  • Мрзим… (1863), строфа 3.

• Ја те љубим
  Од све душе ове моје;
  Ја те љубим, ко што сунце
  Љуби миле зраке своје.
  • Ја те љубим (1863), строга 1.

• Сада видим, да је верно
  Мене љубио,
  Јер ено га, због мене се
  Млађан убио!
  • Моја душа (1863), строфа 13.

• Певај ми само љубав
  И њезин вај,
  Певај ми небо
  И његов сјај!
  • Певај ми… (1863), строфа 5.

• Једно момче црна ока,
  Наусница мали,
  Допало се срцу моме,
  Ал’ он — не знам, зна ли!
  • Не знам зна ли (1864), строфа 1.

• Слободан народ он само живи,
  Робови чаме у црној тами!
  • Јан Хус (1869), строфа 3.

Сентомашка беседа у Новом Саду (1863)

• Многа наша Српкиња оставила је туђу књигу, пак обгрлила своју народну, која је научи љубити своју народност и поносити се народним обичајима. Јесте, селе, обрати срце своје тужном оном пољу, пољу Косову, слушај тајне уздахе танких жица јавор-гусала, пак их урежи дубоко у то твоје срдашце; слушај их, разуми и запамти, да их после приповедиш чеду твом и унуку, да им још у колевци опијеш срца чистим родољубљем, да их научиш и покажеш им све народне врлине. Потруди се, српска селе, да ти чедо постане племенити цветак из српске градине; покажи се, да си вредна сеја врлих српских синова, да си вредна Српкињом се назвати. Љуби српство, љуби род свој, као што љубиш очи своје, живот свој.

• Благо нама, кад се више свога не стидимо!

• Мила моја сејо српска! Узми примера са тог малог анђелчета, љуби род свој, буди права Српкиња, буди готова увек све своје жртвовати за најсветије — за име српско!

Српским мајкама (1871)

Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.

Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка!

• Све су бриге побочне честитој мајци, али брига за свој пород највећа je! Све су радости малене проћу мајчине радости, коју она ужива у чеду своме! Све су среће ништаве проћу оне среће коју честита мајка гледи у одојчету своме! Доброј мајци све су наде малене проћу оне, коју она од свог детенцета очекује.

• Ја сам се усудила, драге сестре, врло велико питање вам задати, али не бојте се, та ви добро знате да је већ крајње време да рачуна о томе свесној браћи дамо, већ је крајње време да се та питања реше, јер се са свим већ јавно опажа да много има женскиња које немају свога порода, коме је Бог узкратио ту радост, срећу и уживање, алʼ врло је опет мајушан број њин напрам оних које и не желе да имају, које стају на пут и самом природном уређењу, које су противне умножавању народа свога, а све због тога што мисле да ће себи какво добро тиме учинити, јер се безбрижније, ратније живети може, а не помишљају да тиме одузимају себи највеће матерње радости, уживања и наде; неће да знају да тиме стају на пут умножавању народа свога, којег се назадак данашњим даном тако страшно осећа и опажа.

• Ако која сестра хоће своме роду да какво добро учини, ако хоће која да родољупкињом постане, верујте ми, ничим другим у толикој мери неће то учинити, до ли само ако буде ваљаном српском мајком постала и ваљане чланове народу дала.

• Једна ваљана мати, може се рећи, да је више добра учинила тиме што је ваљану децу народу предала, него ма која она што је Бог зна каква завештања цркви учинила.

• Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.

• Деца су најчвршћа и најмилија свеза брачнога живота, па ако их још и поправљамо, онда с њима и народ поправљамо, јер стари се свет не може поправити.

• Узмите се на ум дакле, добре мајке, са вашег је срца тиче поникло, са вашег ће крила оно и полетети. У вашим су дакле рукама најтање жице његовог карактера, удешавајте их по вашој племенитој вољи док су за тај посао, јер после кад се те душевне жице многостручно између себе изпреплећу и оснаже, онда су сва средства тежа, па у колико су тежа у толико су опаснија.

• Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка!

• Добра је мајка у кући својој свештеница, већ из њезиних црта, из њезиних погледа биће јој чедо наравственошћу и ваљаношћу узвишено, само ако она у тим врлинама не оскудева.

• Можда ће се наћи која мајка која ће ме оштро запитати: шта ће ми деца захвалити, и која ми је награда што се толико с дечурлијом патим? — То је грешно питање! — Та је мајка свака проклета, која тако запита! Она је сама узрок што нема захвалности од претрпела труда свога. А с чега то? Ни са чега другог но са њена рђава васпитања.

• Што ваљана српска мајка за народ жртвује, што је, негујући своје одојче, многобројне неиспаване ноћи у труду претрпела, највећа joj je награда што је народу однеговала ваљана члана, а каткад и врсна јунака. То је највећа наплата, срећа и уживање једној доброј мајци!

Цитати о Драгој Димитријевић

• Драга Дејановић је имала темперамента и фантазије; као девојка из имућне куће отишла је у глумице, и са одушевљењем се помешала у редове Омладине. Њене песме, нарочито Сузе, поред свега утицаја Бранка Радичевића и Змаја, имају извесног полета, нису без оригиналности и стихови су доста лаки и течни.
  • Јован Скерлић, Омладина и њена књижевност (1848–1871) (1906) 542-543. стр.