Велибор Јонић
Велибор Јонић (Крњево, код Велике Плане, 12. фебруар 1892 — Београд, 17. јул 1946) био је српски професор и министар просвете и вера у Влади народног спаса током Другог светског рата.
Цитати
[уреди]- Вечита борба за опстанак очеличила је Србе и од њих створила ратнички народ.
- Из чланка „Не партија него патрија”, Српски народ (19. фебруар 1944.)
- Националисти, ако су Срби, Хришћани и људи, морају одбацити све оно што их дели и пружити један другоме руку, како бисмо преживели ово најтеже поглавље наше историје.
- Из чланка „Судбоносни час”, Српски народ (4. март 1944.)
- Све што је родољубиво и честито у овој земљи, мора се сврстати као један човек чврсто у национални фронт.
- Из Јонићевог говора одржаног у Нишу, објављен у Српском народу (1. јануар 1944.)
- Погледајте шта раде партизани када уђу у неко српско село. Они убијају прве људе у селу, убијају учитеље, свештенике. То значи да они раде оно исто што су дахије намеравале да се учине са српским народом.
- Српски народ (1. јануар 1944.)
- Оно што је деценијама зидано и стицано претворено је за неколико часова у прах и пепео. Многа културна добра, многи споменици српске прошлости уништени су. Али српски народ живеће и даље. Живеће, уједињен у непробојном националном фронту, готов да до краја брани своју земљу и веру отаца својих.
- О савезничком бомбардовању, из чланка „Промашен циљ” обајвљен у Српском народу (30. април 1944.)
- Ако човек, или народ, допусти да њиме овлада малодушност, онда је са њим свршено. Онда и најмање тешкоће постају одиста несавладљиве.
- Из чланка „Уздајмо се у Бога” објављен у Српском народу (30. септембар 1944.)
- Некада су се људи отимали да их не бирају, данас сви желе да буду изабрани. Постати послаником већине значи исто то што и открити какав нови мајдан.
