Богдан Поповић

Богдан Поповић (20. децембар 1863/1. јануар 1864 — 7. новембар 1944) био је српски књижевни критичар, есејиста, универзитетски професор и академик.

Цитати

• Јади живота покрећу људе на филозофирање.
  • Јован Јовановић Змај (1904)

• Лепота песме зависи од њене појединачне обраде; она песма у којој сваки стих није пун и леп није добра песма.
  • Јован Јовановић Змај (1904), стр. 1002.

Књижевни листови (1901)

• Потребна старим, критика је још потребнија младим књижевностима.

• Каква је књижевност, такав је и њен даљи утицај на њено доба. Зна се, међутим, да је тај утицај врло често био врло велики; да је књижевност изазивала душевна расположења и друштвене покрете од највећег значаја; да је често утицала и на појединости у навикама и начину друштвеног живота; као што је неко духовито рекао, живот често подражава слици живота.

• Писци треба да разумеју да критичар њихове мане казује ради њих, не ради себе: критичар је сваком пријатељ, само себи не.

• Патриотизам је увек скопчан са жртвама, а шовинизам увек годи сујети; по том ћете их вазда моћи тачно познати и тачно разликовати.

Цитати о Богдану Поповићу

• Г. Богдан Поповић је највећа, најлепша и најсимпатичнија појава у нашој књижевности. Он је творац наше модерне критике, и, у исто време, остао је једини представник праве научне критике. Он није импресионист у обичном, уличном значењу те лепе речи. Свакој критици је, нема сумње, основ, врело и побуда извесна импресија. Али, у г. Богдана Поповића није прва импресија која га неодољиво гони да је задржи и да јој, у једној критици, у једном есеју, у једној студији, да извесну уметничку форму.
  • Петар Талетов, Богдан Поповић (1914)