Pređi na sadržaj

Šta se zgodi kad se ljubav rodi

Dodaj veze
Izvor: Викицитат

Šta se zgodi kad se ljubav rodi je šesti nastavak serijala Lude godine iz 1984. godine. Miša se u muzičkoj školi zaljubljuje u mladu Ruskinju Natašu čiju ljubav će podržati Žika i Milan.

Režija: Zoran Čalić. Scenario: Zoran Čalić.

Žika

[uredi]
  • Tebi sve obrazovanje curi niz bradu.
  • Odavno nisam dezertiro.
  • Pa dobro bre, prijatelju, ko da te deset godina nisam učio šta je najvažnije u životu. Njega interesuju sad samo ženske, ženske!
  • Šiška se šiška, neko voli Miška!…
  • Meni možeš sve da kažeš, ja sam bre svetski čovek, nisam ja ko onaj tvoj zaguljeni deda Milan.
  • Guljajem ja… guljaješ ti… guljajemo od ljubavi…

Milan

[uredi]
  • Budi parlamentaran.

Dijalozi

[uredi]
Žika: To je moj unuk ljubi ga deda.
Milan: Kako to misliš tvoj?
Žika: Tako lepo moj.
Milan: Pa valjda i moj.
Žika: Pa jeste ima nešto i na tebe, taj tvoj trapavi hod, ali je… muzikalan na mene.
Milan: ʼAjde bogati, tebe su držali u buretu dok se delio sluh.
[dolazi Miša ka Žiki i Milanu]
Milan: O, Mišo!
Žika: [smeje se] Sad ja vidim u kom grmu leži zec.
Milan: Kakav zec?
Žika: A nije zec, nego zečica i to u Volgi.
Milan: Ništa te ne razumem.
Žika: Pa ako ti ne razumeš, [potapša Mišu po gornjem delu leđa] moj Miša razume.
Jelena: Izvolite dezert.
Žika: O, hvala prijo, odavno nisam dezertiro.
[Žika i Milan se šetaju ulicom]
Milan: Znaš prijatelju, Miša je malo popustio u školi. Boba i Marija nemaju vremena da rade s njim, moraću da se malo pozabavim tim problemom.
Žika: [smeška se] Aha, došlo mu vreme prijatelju da misli na druge stvari.
Milan: Koje druge stvari? On ima sve uslove da bude odličan đak.
Žika: Ama nisu uslovi bitni.
Milan: Ima sve što mu treba, svi brinemo o njemu, i koje sada druge stvari?
Žika: E pa nema sve što mu treba.
Milan: A šta to on nema?
Žika: Pa u njegovim godinama, prijatelju, on samo misli na one stvari.
Milan: Koje stvari?
Žika: Pa dobro bre, prijatelju, ko da te deset godina nisam učio šta je najvažnije u životu. Njega interesuju sad samo ženske, ženske.
Milan: Pa, to je još rano za njega.
Žika: Ma, idi begaj! Šta rano? Njemu ʼleba ne treba, njemu treba…
[prolaze dve žene]
Milan: Ama, to nama treba.
[Žika i Milan se skrivaju u grmlju]
Žika: Pa jesam ti reko? To njemu treba. Ljubi ga deda!
Milan: Slušaj, o ovome nikom ni reči.
Žika: On ne sme da zna da smo ga pratili. [peva] Šiška se šiška, neko voli Miška…
Žika: Je lʼ imaš ti nekih problema?
Miša: Ne znam na šta misliš.
Žika: Pa mislim… Ako ti nešto zatreba ja sam tu.
Miša: Pa budi, budi konkretan.
Žika: Pa konkretno, ako… Ako treba da odnesem neko ceduljče da bacim u njeno sanduče, eto to.
Miša: Bre deda, koji su ti to otrcani fazoni?
[Miša ustade, a Žika se smeši i isto ustaje]
Miša: Ustvari, o čemu ti pričaš?
Žika: [smeška se] Pa ja bre znam sve! [stavlja ruku na njegovo rame] Nemoj preda mnom da se ustručavaš. Mi smo stari ortaci. Meni možeš sve da kažeš, ja sam bre svetski čovek, nisam ja ko onaj tvoj zaguljeni deda Milan.
Žika: [pevuši] Guljajem ja… guljaješ ti… guljajemo od ljubavi… [neko kuca] Gulja? [opet kuca] A ko je sad, majke mu ga?
Marija: Hteo je da beži avionom za Moskvu. [viče] I to na pasoš tvog deda Žike! [daje mu pasoš]
Žika: [smeje se] Pa naravno! Neće na deda Milanov kad ne liči na njega. [prilazi Mariji i Bobi] Ma vi da ste neki roditelji, vi bi to dete lepo odveli u Moskvu.
Boba: A što da ga vodimo u Moskvu?
Žika: Pa je lʼ se dete zaljubilo? Jeste. Je lʼ to međunarodna ljubav? Jeste.
Milan: E, prijatelju, nisi to trebao nikako da uradiš bez mene.
Žika: Taman posla! Da sam tebi rekao stvar bi propala načisto.
Žika: Ovo kuća mog prijatelja Milana, e… on je predratni buržuj. Vidiš kolʼku kuću ima?
Milan: Ja njet buržuj, ja komunist, levičar.
Grigorij Grigorevič: Čto on govorit?
Žika: On skazala… on kaže da je levak. Ustvari, crveni buržuj.
[za stolom sede Natašini i Mišini roditelji]
Marija: Kao majka i kao lekar, mislim da ništa ne bi trebalo preduzimati oko… eventualnog prekida trudnoće.
Katjuša Kozlova: Ne, to ne dolazi u obzir, pa… mi ne možemo da narušavamo njeno zdravlje.
Nikolaj Kozlov: Da, mi moramo naći neko rešenje, mislim izlaz iz te situacije.
Jelena: A ako bude žensko?
Žika: Prijo, jezik pregrizla! Pa jesmo se dogovorili da bude muško?

Uloga

[uredi]

Spoljašnje veze

[uredi]
Preuzeto iz „https://sr.wikiquote.org/w/index.php?title=Шта_се_згоди_кад_се_љубав_роди&oldid=64235”