Pređi na sadržaj

Šešir profesora Koste Vujića (TV serija)

Dodaj veze
Izvor: Викицитат

Šešir profesora Koste Vujića je serija iz 2013. godine koja obrađuje istinitu priču o poznatom profesoru nemačkog jezika u Prvoj beogradskoj gimnaziji, Kosti Vujiću kada je bio razredni starešina maturantima koji su kasnije postali intelektualni vrh srpskog naroda poput Mihaila Petrovića Alasa, Milorada Mitrovića, Jovana Cvijića, Jakova Prodanovića, Pavla Popovića, Ljubomira Stojanovića…

Režija: Zdravko Šotra. Scenario: Zdravko Šotra i Milovana Vitezovića po istoimenom romanu Milovana Vitezovića.

Profesor Kosta Vujić

[uredi]
  • Sve mangup do mangupa.
  • Pa i sađenje drveća je čas.
  • Ne znam, ima nešto što i ja ne znam.
  • Ko nije revolucionaran u mladosti on je bez srca, a ko to postane u starosti on je bez pameti. Sokolićima se u uzletu ne krešu krila.

Petrović

[uredi]
  • Za mene je još Platon rekao da matematika oštri pamet.

Cvijić

[uredi]
  • Ovde sam ono što sam poreklom i nasleđem, tamo sam ono što treba da budem, i poreklom i nasleđem.
  • Idite korak po korak, tako se i zemlja osvaja.

Profesor Stanić

[uredi]
  • Ovo je Balkan!
  • Još nije zaratilo, al’ ne znači da neće.
  • Opasnost je moje zanimanje.
  • Srbija je ovo brale!

Dijalozi

[uredi]
Kosta Vujić: Mitroviću.
Mitrović: Dobro jutro, gospodine profesore.
Kosta Vujić: Šta ti radiš pred kuću… ministra Markovića?
Mitrović: …Pa samo što sam pošô u školu kad… upoznah ovog veoma zanimljivog konja i…
Kosta Vujić: I šta hoćeš sad da opevaš ovog zanimljivog konja? A? ʼAjde, trk u školu, ovaj konj ne zna da napiše opravdanje.
  • Ep. 1.
[U kočiju seda Mirjana Marinković]
Kosta Vujić: Jesi nju čekô?
Mitrović: Jesam.
Kosta Vujić: Lepa je, lepa. Napiši joj pesmu.
Mitrović: Već sam objavio dve za nju.
Kosta Vujić: Je l’ zna da se na nju odnosi?
Mitrović: [Pogleda u tle] …Ne zna.
Kosta Vujić: E, gluperdo.
  • Ep. 1.
Kosta Vujić: Šta to radite, ljudi?
Prbi radnik: Kopamo rupu.
Kosta Vujić: Pa vidim, čemu?
Prvi radnik: Kažu da će tu da ture spomenik knjazu Mijajlu.
Drugi radnik: Na konju.
Kosta Vujić: A… Gde će da jaše?
Prvi radnik: Na tamo.
Kosta Vujić: …Na Stanbol!
[Smeh]
  • Ep. 1.
Popović: Gospodo maturanti, molim za vašu pažnju! Navijte svoje satove prema srcu našeg Mitrovića.
  • Ep. 1.
[Simić iza kapije stoji s bebom u naručju]
Kosta Vujić: Simiću, čije ti to dete?
Simić: Nije to moje. [izlazi ispred kapije] To je od jedne gospođe, gospodine profesore, ja ga samo čuvam za nadnicu. Znate, moram i ja od nečega da živim.
Kosta Vujić: Što nisi na času?
Simić: Pa računam… računam da ćemo saditi drvored pa neće biti časa.
Kosta Vujić: Pa i sađenje drveća je čas.
  • Ep. 1.
Kosta Vujić: Petroviću, šta kaže matematika?
Petrović: Ako smo sadili deset stabala godišnje, za tri godine zasadili smo osam stotina sedamdeset stabala, nestalo je pedeset i dve sadnica, a od preostalih primilo se sedam stotina pedeset dve, što mu dođe oko devedeset dva posto efikasnosti.
Stojanović: Šta ti je matematika.
Popović: Ne treba da se čudite gospodine profesore, Mika radi na pronalasku nove računarske mašine koja će da radi na principu njegovog mozga.
Petrović: Jednostavan princip, gospodine profesore, kao i moj mozak.
  • Ep. 1.
Petrović: Za mene je još Platon rekao da… matematika oštri pamet.
  • Ep. 1.
Stanić: Slušaj ovamo, ministarstvo naše vojske dalo je ove puške za gimnazijalce Prve muške. Da se što bolje obučite i da sutra stanete na branik svoje otadžbine. I zato [uzima pušku] uzimaj ove puške [dobaci je učeniku] i polako se privikavajte na njih. [dobacuje puške ostalima i zastane] Jer zapamtite bre: Ovo je Balkan!
  • Ep. 1.
Stanić: Slušajte ovamo, pazite na držanje dok budemo išli Knez Mihajlovom, nemoj tamo da mi se vučete kao babe neke, nego da gazite čvrstim korakom.
  • Ep. 1.
Stanić: Poručniče Mišiću, u našoj vojci nema niko tako… dobro oko kao Podrinci.
Mišić: Da, čuo sam to.
  • Ep. 2.
Stanić: E… jadnog li će vojnika otadžbina od tebe videti. Sad, Austrijanci preko Dunava motre na nas i raduju se. [okreće se i viče] Gledaš li ovo Švabo? Ne boj se! [diže ruku] Ne brini, neće ti ovaj oteti Zemun. [pokazuje na sebe.] Ja ću!
  • Ep. 2.
Kosta Vujić: Slobodni ste, za sada.
Prodanović: Dokle?
Kosta Vujić: Ne znam, ima nešto što i ja ne znam.
  • Ep. 2.
Kosta Vujić: Vi ste svetski čovek. Znate kako se u svetu kaže: ko nije revolucionaran u mladosti on je bez srca, a ko to postane u starosti on je bez pameti. Sokolićima se u uzletu ne krešu krila.
  • Ep. 2.
[U štali među konjima]
Mitrović: Cvijiću, mi te ovakog ne znamo.
Cvijić: Ovde sam ono što sam poreklom i nasleđem, tamo sam ono što treba da budem, i poreklom i nasleđem.
  • Ep. 4.
Kozarac: Ovih nekoliko šamara pomoćiće vam da shvatite da samo rad, red i disciplina će učiniti od vas dobre ljude, da služite sebi i svojoj otadžbini.
  • Ep. 4.
Mirjana: „Al’ sem Ane u Madridu i don Pedro još se slavi. To je vitez divna lica, a don Žuan pri tom pravi.”
Mitrović: Pričajte gospođice. Znate li da kad pričate vaše reči nisu reči, nego poljupci. Vi reči ljubite. Voleo bih da Vas viđam gospođice.
Mirjana: A što to?
Mitrović: Pa možda Vam se omilim kao Vašem konju.
  • Ep. 4.
Simić: Profesore, ja ni malo pre nisam ćutao. [Osmeh] Pričao sam sam sa sobom.
[Smeh]
Kosta Vujić: Simiću, kad sledeći put primetiš da pričaš sam sa sobom, reci sebi: „nemoj da pričaš s tom budalom”.
  • Ep. 4.
Stanić: Dobar dan profesore.
Kosta Vujić: Dobar dan kolega, da nije zaratilo?
Stanić: Bogami još nije.
Kosta Vujić: A po čemu onda ta bojna oprema kolega?
Stanić: Još nije zaratilo, al’ ne znači da neće. Zato sam ja i došao ovde da izvedem pokaznu vežbu pred našim đacima.
Kosta Vujić: Ovde, na Savi?
Stanić: Da, da. Danas, sutra, oni će kao vojnici stati na branik naše otadžbine. I… i to možda baš ovde… na Savi. Da, Sava nije plaža samo za plandovanje nego je i granica naše zemlje.
  • Ep. 5.
Stanić: Slušaj ovamo. Vojnik u ratu može dobiti zadatak da pod punom ratnom opremom prepliva reku i izvrši izviđanje na neprijateljskoj teritoriji.
Kosta Vujić: Kolega, to može da bude opasno.
Stanić: Opasno, profesore, opasno. Opasnost je moje zanimanje. Profesore. [okupljenima] A i vi bi malo trebali da se navikavate na opasnost. Srbija je ovo… brale!
  • Ep. 5.
Kosta Vujić: Prodanoviću, je l’ ti ono hoćeš da budeš novinar?
Prodanović: Između ostalog i novinar. Da, hoću.
Kosta Vujić: E pa sad si… u tom položaju. Hoćeš da ti ceo život prođe između redakcije i apsane?
Prodanović: A što mislite tako, gospodine profesore?
Kosta Vujić: Zato što ti istinu ne umeš da prećutiš.
  • Ep. 7.

Uloge

[uredi]

Spoljašnje veze

[uredi]
Preuzeto iz „https://sr.wikiquote.org/w/index.php?title=Шешир_професора_Косте_Вујића_(ТВ_серија)&oldid=64770”