Šarac

Marko Kraljević (desno) na svom konju Šarcu

Šarac (takođe Šarin i Šaro) je legendarni konj epskog junaka Marka Kraljevića u narodnom predanju Srba uz Ždrala Miloša Obilića i Jabučila, krilatog konja Vojvode Momčila.

O Šarcu

„ Za koplje je konja privezao,
A pred njime stoji tulum vina;
Ne pije ga čim se pije vino,
Već leđenom od dvanaest oka,
Pola pije pola konju daje;
Konj mu nije kakvino su konji,
Veće šaren, kako i goveče.
(Marko Kraljević i Vuča dženeral) ”

„ A kad Marko saslušao reči,
krenu Šarca, ode niz Kosovo,
dobra Šarca vrlo rasrdio,
iz kopita živa vatra seva,
iz nozdrva modar plamen liže.
(Marko Kraljević ukida svadbarinu) ”

„ Ali Marko vili progovara:
„B’jela vilo, grlo te boljelo!
Kako bih se sa Šarcem rastao,
Kad sam prošo zemlju i gradove
I obišo Istok do Zapada,
Ta od Šarca boljeg konja nema,
Nit’ nada mnom boljega junaka!
Ne mislim se sa Šarcem rastati,
Dok je moje na ramenu glave.”
(Smrt Kraljevića Marka) ”