Miloš Crnjanski

Miloš Crnjanski (1914)

Miloš Crnjanski (26. oktobar 1893 — 30. novembar 1977) bio je srpski književnik, novinar, prevodilac, kritičar i diplomata. Istakao se kao pesnik, pripovedač, romansijer i publicista. Jedan je od najznačajnijih stvaralaca srpske književnosti 20. veka. Ubrajan je među 100 najznamenitijih Srba.

Vidi još:

Dnevnik o Čarnojeviću (1920)

Seobe (1929)

Kod Hiperborejaca (1966)

Roman o Londonu (1971)

Citati

• Ono što nama treba, po našem mišljenju, nije simplicistički militarizam, daleko od toga, nego duh ratnički našeg naroda, totalna rasa, njeni pojmovi za sva pitanja života, njene tradicije protiv snobizma, njena snaga, nemilosrdnost duša.
  • Ideje, br. 21, 6. april 1935.

• Najveća opasnost za nas nije u političkim teškoćama, ona je u našoj kulturnoj zaostalosti. Sudar između naših patrijarhalnih krajeva i zapadnjačke „kulture” prelaz iz herojskog i hajdučkog atavizma u krik zapadnih, velikovaroških „kulturnih” tekovina, tu je problem. Tu će biti izvor tragedije, degeneracije, karikatura seljaka i kretena.
  • Iz članka „Najveća opasnost — kulturna zaostalost”, Ideje, 18. maj 1935.

• Sada smo bezbrižni, laki i nežni,
  Pomislimo kako su tihi i snežni
  Vrhovi Urala.
  Rastuži li nas kakav bledi lik,
  Što ga izgubismo neko veče,
  Znamo da, negde, neki bistri potok,
  Mesto njega tiho teče!
  • Sumatra

• Čovek koji manje živi, a više misli, postaje sve hladniji i, kao neki kristal, tvrđi. Postaje irealan. Propušta svetlost i ona se u njemu lomi kao u nekoj prizmi.
  A poneki pesnik od toga poludi.
  • Kod Hiperborejaca I

• I pitam se otkud ta strašna lakomislenost, kojom se, u mladosti, odlazi u stranu zemlju? Je li to zato, što nam se čini da je život dug i da ima vremena da se vratimo?
  Oni, što odlaze daleko, da se tamo nasele, i, tobože, nađu sreću, čemu li se nadaju? Zar ne osećaju da je sve to samo jedna prazna radoznalost ljudska i neka vrsta starog, prastarog, ludila čovekovog, koje su zapazili već i stari Grci.
  • Kod Hiperborejaca I

• Mogao bih i u Danskoj, i u Švedskoj, i u Norveškoj, da živim. Pa i na Islandu. Svud ima dobrih ljudi. Jedan drugi glas u meni, na to, dovikuje mi, da se varam. I, da sreće nema van onog mesta, gde smo proveli detinjstvo i gde smo se rodili.
  • Kod Hiperborejaca I

• Naš Bog je krv.
  • Himna

• I dok zvezde gasi vetar lipa
  Ja se smrti divim.
  Ona mi se čini jedina čista
  I ponosna sudbina muška.
  • Moja Ravanica

• Slava će doći,
  Kad vas povedu ubice.
  Kad reč vam bude krv, i plamen.
  Sunce će vam obasjati lice,
  Kad vidi, da vas se zmije ne plaše,
  No majke vaše, majke vaše.
  Robovi ste dok imate suze,
  Čast vaša beše što slobodu uze,
  A vratit će je mržnja, greh, i kamen.
  • Robovima, strofa 7-9.

• Ako vas život boli,
  Ako vas neko voli,
  Ja vam čestitam.
  • Gospođi H., strofa 5.

• Oni ubistvom odgovaraju na sve. Ubistvo? Gde su sad boginje umetnosti, golišave žene sa labudovim kljunom među stisnutim bedrima, soneti zlatni i hiljadu hiljada golih žena, kubeta i bogova, pesnika i majmuna?
  • Dnevnik o Čarnojeviću

• Nije u pitanju šovinizam. U pitanju je Sunce.
  • Kod Hiperborejaca II, „Beli medved se budi”