Fridrih Niče

Fridrih Niče

Fridrih Vilhelm Niče (15. oktobar 1844 — 25. avgust 1900) bio je nemački filolog, filozof i pesnik.

Citati

• „Ono što nas ne ubije to nas ojača.“
• „Onaj koji ima za šta da živi može podneti bilo šta.“
• „Prava ljubav razmišlja o trenutku i o večnosti, ali nikada o trajanju.“
• „Velike epohe našeg života su one kad se usuđujemo da svoje zlo prekrstimo u ono što je najbolje u nama.“
• „Umetnost bez ljubavi, je ništa.“
• „Nesrećni brakovi nastaju ne zbog nedostatka ljubavi, nego zbog nedostatka prijateljstva.“
• „Najtiše reči donose buru. Misli koje dolaze nečujnog koraka, upravljaju svetom.“
• „Žena je zagonetka čije je rešenje dete.“
• „Naše mane su naš najbolji učitelj.“
• „Došao sam da vam pomognem, a vi se žalite da ne želim sa vama da plačem.“
• „U mržnji je strah.“
• „Ne veruj onima koji mnogo govore o svojoj pravednosti.“
• „Egoizam je srž plemenite osobe.“
• „Nevidljivim nitima najčvršće smo povezani.“
• „Strašno je na moru umreti od žeđi. Zar morate i vi svoju istinu tako zasoliti da ona više ni žeđ ne gasi.“
• „Lakše se neke strasti sasvim odreći, nego u njoj biti umeren.“
• „Svako poseduje upravo onoliko sujete koliko mu nedostaje razuma.“
• „Ako čovek svakog dana stoji na ivici i gleda u provaliju, jednog dana će i provalija pogledati u njega.“
• „Svako ljudsko biće koje ne želi biti deo masa treba samo da prestane sebi da olakšava stvari. Neka samo prati svoju svest, koja ga poziva: Budi ono što jesi! Sve što sada činiš, misliš, želiš, sve to nisi ti.“
• „Svaka mlada duša čuje ovaj zov danju i noću i ježi se sa uzbuđenjem predosećaja tog stepena sreće koje su večnosti pripremile za one koji razmišljaju o sopstvenom istinskom oslobođenju. Ne postoji način da se pomogne bilo kojoj duši da postigne ovu sreću, sve dok je okovana lancima javnog mnjenja i straha.“
• „Niko ne može sagraditi mostove na kojima ćeš ti, samo ti, preći reku života. Možda postoje bezbroj staza i mostova i polubogova koji bi te preneli preko; ali samo po cenu zaloge i odricanja sebe. Postoji jedna staza na svetu koju niko ne može preći osim tebe. Gde ona vodi? Ne pitaj, kreni!“
• „Tvoji pravi vaspitači i mentori otkriće ti originalni smisao i osnovnu građu tvog bića, nešto što nije na kraju podložno obrazovanju ili vaspitanju od strane drugih, ali je uvek teško pristupiti mu, nešto vezano i nepokretno; tvoji vaspitači ne mogu ići dalje, i biti tvoji osloboditelji. I to je tajna svake istinske kulture: ona nam se ne prikazuje sa veštačkim ekstremitetima, voštanim nosevima, noseći naočare – da nam za takve darove ostavlja varljivu sliku obrazovanja. Ona je oslobađajuća, vadi korove, uklanja kamenčiće, rasterujući štetočine koji bi nagrizale nežni koren i izdanak biljke; ona je izliv svetla i topline, nežno kapljanje noćne kiše…“
• „Možda postoje načini pronalaženja sebe, budeći se iz anestezije u koju smo uobičajeno sakriveni kao da smo u mračnom oblaku – ali ja ne znam za bolji od onog koji reflektuju vaspitači i mentori.“
• „Najbolji način da se svaki dan započne dobro, jeste, da pri buđenju mislite ne biste li tog dana barem jednog čoveka mogli obradovati.“
• „Čuvajte se pljuvanja protiv vetra!“
• „Najgore nas savijaju i muče nevidljive ruke.“
• „Ćutnja je gora; sve prećutane istine postanu otrovne.“
• „Zaklinjem vas, braćo moja, ostajte verni zemlji i ne verujte onima koji vam govore o vanzemaljskim nadama! Trovatelji su to, znali oni ili ne znali.“
• „Ako želite da imate prijatelja, morate i za njega voditi rat: a da bi se vodio rat, mora se znati biti neprijatelj.“
• „Cenim onoga ko živi da bi učio.“
• „Kako im se uopšte može oprostiti ako ne znaju šta čine! Nema se šta oprostiti. – Ali, da li neko ikad potpuno zna šta čini? I ako to uvek ostaje u najmanju ruku spporno, onda ljudi nikad nemaju da išta jedni drugima oproste, pa je za najrazboritijeg čoveka oproštenje nemoguće.“
• „Nedostatak malog samosavlađivanja dovodi do slabljenja sposobnosti za veliko samosavlađivanje. Svaki dan je loše iskorišćen i jeste opasnost po naredni dan ukoliko nismo sebi bar jednom uskratili neku sitnicu: ta gimnastika preko je potrebna ako hoćemo da i dalje budemo radosni što smo svoji sopstveni gospodari.“
• „Mislio sam da je čovekova senka njegova taština; ali njegova taština nikad ne bi pitala: „Treba li prijatna da budem?”

Vidi još

• Tako je govorio Zaratustra