Federiko Garsija Lorka
Federiko del Sagrado Korazon de Hesus Garsija Lorka (5. jun 1898 — 19. avgust 1936) je bio španski pesnik, dramaturg i pozorišni reditelj.
Citati
[uredi]„Osvetljen sam kao ruža sa stotinu listova, ali me stvarnost zatvara u svoju ružnu kuću od esparto trave. Pišu mi iz Rezidencije i kažu da nemaju sobu. Ovo je strašno! Kako ću ići negde drugde? Plaše me sredina Baroha i Galdosa, gazdarica, opaki student... Kakav užas! Pa da ne pričamo ništa o Zamasoisu itd... Užasno! Dakle, dok ne budem imao sobu sam u Rezidenciji, ne idem u Madrid... Kakva šteta! [...] Imam lošu senku. I moram da izađem, čuješ li? Davim se. Ova strašna i prazna provincijska sredina ispunjava moje srce paučinom.”
„Dan kada glad bude iskorenjena sa zemlje, doći će do najveće duhovne eksplozije koju je svet ikada video. Čovečanstvo ne može da zamisli radost koja će provaliti u svet na dan te velike revolucije.”
„Mislite da rane zarastaju vremenom, da zidovi kriju ljude, ali nije tako, nije tako. Kad se nešto jednom slegne u čovekovo srce, niko to ne može ukloniti!”
„Svaki trenutak, svaka osoba, svaki odnos može biti klica dramskog dela. Svako biće koje sretnemo prolazi kroz različite dramatične klime tokom svog života, umirući u beskrajnom spajanju do svoje poslednje scene.”
„Ja sam brat svim ljudima, a gade me oni koji slepo vole svoju domovinu i postaju žrtve praznih nacionalističkih ideala.”
„Nijedan pesnik ne zna šta je poezija.”
