Srpske narodne epske pesme
Srpske epske narodne pesme predstavljaju oblik epske poezije koju su stvorili Srbi poreklom iz današnje Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Makedonije. Glavne cikluse su napisali nepoznati srpski autori između 14. i 19. veka. Srpska epska narodna poezija je dala doprinos u razvoju srpske nacionalne svesti. Instrument koji prati srpsku epsku poeziju su gusle.
Citati
[uredi]| „ | Marko sine, jedini u majke, ne bila ti moja rana kleta, nemoj, sine, govoriti krivo: ni po babu ni po stričevima, već po pravdi boga istinoga; nemoj, sine, izgubiti duše; bolje ti je izgubiti glavu nego svoju ogrʼješiti dušu. (Uroš i Mrnjavčevići) |
” |
| „ | Sila otme zemlju i gradove, kamol’ mene konja otet neće! […] kojoj ovci svoje runo smeta, |
” |
| „ | Zemaljsko je za maleno carstvo, A nebesko uvek i doveka. (Car Lazar se privoleva carstvu nebeskom) |
” |
| „ | Dobar junak dobar san usnio; san je laža, a bog je istina. (Ženidba kralja Vukašina) |
” |
| „ | Od zla roda nek nema poroda, od zla pseta nek nema šteneta. (Jakšićima dvori poharani) |
” |
| „ | Imao sam od zlata jabuku, pa mi danas pade u Bojanu, te je žalim, pregoret’ ne mogu! (Zidanje Skadra) |
” |
| „ | Srbija se umirit ne može! (Boj na Mišaru) |
” |
| „ | […] drumovi će poželjet Turaka, a Turaka nigde biti neće. (Početak bune protiv dahija) |
” |
| „ | Memed-aga, eto ti poreze, sirotinja te je pozdravila, više tebi davati ne može. (Početak bune protiv dahija) |
” |
| „ | A što će vama više pusto blago? Da meljete, izjest ne možete. (Početak bune protiv dahija) |
” |
| „ | Bog ubio svakog rišćanina koji drži vjeru u Turčina! (Početak bune protiv dahija) |
” |
| „ | Đorđe se je junak naučio prije zore svagda uraniti, umiti se i bogu moliti. (Početak bune protiv dahija) |
” |
| „ | Turci misle da je raja šala, al’ je raja gradovima glava; usta raja ko iz zemlje trava! (Početak bune protiv dahija) |
” |
| „ | […] da ustane svi sedam kraljeva da nas mire, pomirit nas neće; bićemo se, more, do jednoga! (Početak bune protiv dahija) |
” |
| „ | ’Vako Đorđe Drini govorio: „Drina vodo! plemenita međo izmeđ’ Bosne i izmeđ’ Srbije! Naskoro će i to vreme doći, kada ću ja i tebeka preći i čestitu Bosnu polaziti!” (Početak bune protiv dahija) |
” |
| „ | Ne čekaj me u dvoru b’jelomu, ni u dvoru, ni u rodu momu. (Hasanaginica) |
” |
| „ | O sinovi, moji sokolovi, ne budite srca udovička, no budite srca junačkoga, ne odajte druga ni jednoga, ne odajte vi jatake naše Kod kojih smo zime zimovali, Zimovali, blago ostavljali Ne odajte krčmarice mlade, Kod kojih smo rujno vino pili, Rujno vino pili u potaji. (Stari Vujadin) |
” |
| „ | „Kako ti je, moj sivi sokole, kako ti je bez krila tvojega?” Soko njemu piskom odgovara: „Meni jeste bez krila mojega, kao bratu jednom bez drugoga.” (Dioba Jakšića) |
” |
| „ | Što se, braćo, danas obrukaste? Na koga ste nože potrgnuli? Kad ste, braćo, vi taki junaci, kamo noži, kamo vaše sablje, te ne biste sa mnom na Kosovu. da činite s Turcima junaštvo, desite se mene u nevolji? (Banović Strahinja) |
” |
| „ | Blago zemlji kojom junak prođe, Kamo l’ onom koga branit pođe. Što gođ ima Srbina junaka. |
” |
| „ | Sjutra jeste lijep Vidov danak, viđećemo u polju Kosovu ko je vjera, ko li je nevjera! A tako mi Boga velikoga, Ja ću otićʼ sjutra u Kosovo I zaklaću turskog car-Murata, I staću mu nogom pod grʼoce… (Kneževa večera) |
” |
| „ | Ko ne dođe na boj na Kosovo, od ruke mu ništa ne rodilo: Ni u polju bjelica pšenica, ni u brdu vinova lozica! (Kletva kneževa) |
” |
| „ | Ko je Srbin i srpskoga roda, i od srpske krvi i kolena, a ne došo na boj na Kosovo: Ne imao od srca poroda, ni muškoga, ni devojačkoga! Od ruke mu ništa ne rodilo, rujno vino, ni šenica bela! Rđom kapo, dok mu je kolena! (Musić Stevan) |
” |
| „ | Idem, sejo, u Kosovo ravno, za krst časni krvcu proljevati i za vjeru s braćom umrijeti. (Car Lazar i Carica Milica) |
” |
| „ | Suze roni Jelica gospođa: „Volim s tobom časno poginuti, neg’ ljubiti na sramotu Turke; neću svoju veru izgubiti i časnoga krsta pogaziti.” […] Morava nas voda othranila, |
” |
| „ | „Je l’ ti, dušo, zemlja doteščala?” Devojka mu mrtva odgovara: „Nije meni zemlja doteščala, „Već je teška materina kletva.” (Zaručnica Laza Radanovića) |
” |
| „ | Kad se jedan drugom prikučiše, reče Marko Musi Kesedžiji: „Deli-Musa, uklon’ mi se s puta, il‘ se ukloni, il‘ mi se pokloni!” […] „Jaoh meni do boga miloga, |
” |
| „ | Jaoh meni, moja posestrimo! Zlo je poći, a gore ne poći: da s‘ ne bojim cara i carice, ja se bojim boga i Jovana; baš ću poći, da neću ni doći! (Marko Kraljević i Arapin) |
” |
| „ | Oj, davori, ti Kosovo ravno! Što si danas dočekalo, tužno, posle našeg kneza čestitoga, da Arapi sad po tebi sude! Ja sramote podneti ne mogu, ni žalosti velike trpiti, da Arapi taki zulum čine i da ljube mlade i devojke. Danas ću vas, braćo, osvetiti, osvetiti, ili poginuti. (Marko Kraljević ukida svadbarinu) |
” |
| „ | Volim, brate, izgubiti glavu, neg’ ljubiti svoj zemlji dušmana. […] Nasmeja se Kraljeviću Marko: |
” |
| „ | Ko od Turak’ u tamburu udara? Tambura mu se o glavu razbila? (Marka Kraljević i careva hasna) |
” |
| „ | […] svako Ture može vezir biti, a junaka nema kao Marko! (Lov Marka s Turcima) |
” |
| „ | […] pa topuzu Marko besjedio: „Kad moj topuz iz mora izišó, onda ’vaki đetić postanuo!” (Smrt Marka Kraljevića) |
” |
