Svetli grobovi

Bejaste li, braćo moja mlada,
Da lʼ bejaste vi na groblju kada,
Aj na groblju, na golemu?
— Ta uvek smo mi na njemu.

Daruj, Bože, blagoslova,
Da vas združi bratska sloga,
Zavetnike, koji sʼ kupe
Oko groba Đurinoga!

Svetli grobovi (1879) naziv je rodoljubive i misaone pesme romantičarskog pesnika Jovana Jovanovića Zmajai antologijsko ostvarenje srpske poezije. Pesma je napisana povodom komerativnog skupa koji su organizovali beogradski gimnazisti 25. januara 1879. u korist prikupljanja novčanih priloga za porodicu preminulog pesnika Đure Jakšića.

Citati

• Bejaste li, braćo moja mlada,
  Da lʼ bejaste vi na groblju kada,
  Aj na groblju, na golemu?
  — Ta uvek smo mi na njemu.
  Groblje jʼ zemlja kôm se hodi;
  Groblje jʼ voda kôm se brodi;
  Groblje — vrti i gradine;
  Groblje — brda i doline,
  Svaka stopa:
  Grob do groba.
  • strofa 1.

• Milione progutala jʼ tama,
  Crna tama mnogih tisućleća,
  Niko ih se više i ne seća,
  — No po dekom uvek gori sveća.
  Ilʼ je sveća, ilʼ je ime svetlo,
  Ilʼ su dela koja se ne gase,
  Pa redove nedoglednog groblja
  Svojim zrakom krase.
  • strofa 2.

• „De ja stadoh — ti ćeš poći!”
  „Što ne mogoh — ti ćeš moći!”
  „Kud ja nisam — ti ćeš doći!”
  „Što ja počeh — ti produži!”
  „Još smo dužni — ti oduži!”
  • strofa 3.

• I ti pade, dragi brate!
  — „Nisam, deco, vas dok traje!”
  Je lʼ ti borba bila teška?
  „Pokušajte, milina je!”
  Šta si hteo? — kud si pošô?
  „Tamo kud se stići mora!”
  Zar je vera tako jaka?
  „Uvek jača od zlotvora!”
  • strofa 4.

• A ko behu oni divi,
  Koji su te napred zvali,
  Koji su te ojačali,
  Koji su ti krila dali?
  — „To bejahu ideali!
  Bez njih nema viša leta
  Nad oblakom mraka gusta,
  Bez njih bi se malaksalo,
  Bez njih bi se brzo palo,
  Svet bi bio grob bez cveta,
  Život prazan — mladost pusta!”
  • strofa 4.

• Daruj, Bože, blagoslova,
  Da vas združi bratska sloga,
  Zavetnike, koji sʼ kupe
  Oko groba Đurinoga!
  • strofa 6.