Sara Desen

Sara Desen (6. jun 1970) - je američka književnica koji živi u Čepel Hilu, u Severnoj Karolini.

Citati

„Nikada ne postoji vreme ni mesto za pravu ljubav. Ona se dešava slučajno, u trenutku otkucaja srca, u jednom jedinom bljeskavom, pulsirajućem trenutku.”

„Ne bi trebalo da je lako biti neverovatan. Inače bi sve bilo. Stvari za koje se boriš i mučiš pre nego što ih zaslužiš imaju najveću vrednost. Kad je nešto teško dobiti, još ćeš se više truditi da ga ne izgubiš.”

„Prvi put si poverovala u sebe. Poverovala da si lepa — i ceo svet je to poverovao sa tobom.”

„To je kao kad si mali i sretneš učiteljicu ili bibliotekarku u prodavnici, i tako te iznenadi jer ti nikad nije palo na pamet da postoje van škole.”

„Ako je nešto zaista važno, sudbina se pobrine da ti se nekako vrati i da ti još jednu šansu.”

„Nije sve savršeno, naročito na početku. I u redu je imati malo kajanja ponekad. Problem je kada to osećaš stalno i ne možeš ništa da učiniš povodom toga… tada nastaje nevolja.”

„Prijatelji su iskreni jedni prema drugima. Čak i kada istina boli.”

„Tvoja prošlost je uvek tvoja prošlost. Čak i ako je zaboraviš, ona pamti tebe.”

„Dom nije određena kuća ili jedan grad na mapi. To je bilo gde gde su ljudi koji te vole, kad god ste zajedno. Ne mesto, već trenutak, pa onda još jedan, koji se nižu kao cigle i grade zaklon koji nosiš sa sobom celog života, ma gde išla.”

„Dva ujutru, progutao je, pa rekao: Znaš. Osoba koju možeš da pozoveš u dva posle ponoći i na koju možeš da računaš, bez obzira na sve. I ako spava. I ako je hladno. I ako treba da te vadi iz zatvora… Doći će. To je kao najviši nivo prijateljstva.”

„Odjednom sam pomislila da među nama postoji nešto zajedničko. Prirodna hemija, ako hoćeš. Imala sam osećaj da će se nešto veliko dogoditi. Nama oboma. Da smo, zapravo, stvoreni jedno za drugo.”

„Muzika je veliki ujedinitelj. Neverovatna sila. Nešto što ljudi koji se ne slažu ni oko čega drugog mogu da imaju zajedničko.”

„Prošlost utiče na sadašnjost i budućnost, na načine koje vidiš i na milion onih koje ne vidiš. Vreme nije nešto što možeš lako podeliti — nema jasnog početka, sredine ili kraja. Mogla sam da se pretvaram da ostavljam prošlost iza sebe, ali ona mene nije.”

„Ne možeš jednu osobu pretvoriti u svoj ceo svet. Trik je u tome da uzmeš ono što ti svako može dati i od toga izgradiš svoj svet.”

„Na kraju, sve se svodi na tajming. Jedna sekunda, jedan minut, jedan sat — mogu napraviti ogromnu razliku.”

„Istina je da sam bila povređena u životu. Dosta puta. Ali isto tako je istina i da sam volela i bila voljena. A to ima svoju težinu. Veću težinu, po mom mišljenju. Kao onaj dijagram koji smo pominjali ranije — na kraju ću pogledati svoj život i videti da je najveći deo bio ljubav. Problemi, razvodi, tuga… i to će biti tu, ali kao mali parčići.”

„Ne možeš isplanirati trenutak kada će se stvari vratiti na pravi put, isto kao što ne možeš isplanirati trenutak kada ćeš se izgubiti.”

„Ne znam. Samo zato što je neko lep ne znači da je dobar. I obrnuto. Nisam za spoljašnost. Volim mane — čine stvari zanimljivim.”

„Poenta je da na svetu ima mnogo ljudi. Niko nikada neće videti stvari potpuno kao ti; to se jednostavno ne dešava. Pa kad nađeš nekoga ko vidi makar par stvari isto kao ti — pogotovo važnih — drži ga se.”

„Jer pesma može da te vrati u trenutak, mesto ili osobu — odmah. Ma koliko se sve promenilo, i u tebi i u svetu, ta pesma ostaje ista, baš kao taj trenutak.”

„Neverovatno je kako možeš zalutati daleko od onoga što si planirala, a opet završiti tačno tamo gde treba da budeš.”

„Da je sve uvek glatko i savršeno, navikla bi se na to, znaš? Mora malo da bude nereda s vremena na vreme. Inače nikad nećeš zaista uživati kad stvari krenu kako treba.”

„Da ga nisi volela, ovo se nikada ne bi desilo. Ali jesi. I prihvatanje te ljubavi i svega što je došlo posle nje deo je puštanja.”

„Ne možeš samo isključiti svoje srce kao česmu; moraš otići do izvora i osušiti ga — kap po kap.”

„Ali u stvarnom svetu ne možeš jednostavno preseći porodicu na pola: mama na jednu stranu, tata na drugu, dete ravnomerno podele. To je kao kada pocepaš papir na dva dela — koliko god se trudiš, ivice se nikada ne poklope savršeno. Ono što ne vidiš, oni najsitniji delići koji se izgube u cepanju, baš oni sprečavaju da sve ponovo bude potpuno.”

„Da nisi uvek morala birati između toga da zauvek odeš ili da jurneš još dublje. U trenucima kada stvarno znači, možda je dovoljno — čak više nego dovoljno — samo biti tu.”

„Uvek kasno noću, kada je sve drugo tiho, te bi se glasove digli kao duhovi — tihi, jezivi — puneći ti misli dok napokon ne zaspiš.”

„Što dalje ideš, više imaš čime da se ponosiš. U isto vreme — da bi daleko stigla, moraš početi od pozadi. Ali na kraju, možda nije ni bitno kako si stigla negde. Važno je samo da si stigla.”

„Bila sam iscrpljena, slomljena. Uzeo je gotovo sve. Ali bio je sve što sam imala, sve ovo vreme. I kada ga je policija odvodila, istrgla sam se iz ruku voljenih, plačući, vrišteći, boleći u svakom delu sebe — pokušavajući da ga zadržim.”

„„Ne znam“, rekla sam, glasom koji kao da nije bio moj, „kako da pomogneš nekome ko ne želi tvoju pomoć? Šta radiš kada ništa ne možeš da učiniš?“”

„I dok je izgledalo kao da vidiš sve, zapravo nisi. Samo deliće koji liče na celinu.”

„Sve što možeš jeste da poneseš onoliko tereta koliko možeš da izdržiš. A ako imaš sreće, postoji neko blizu ko može da ponese ostatak.”

„Postoji nešto očigledno u praznini, čak i kada pokušavaš sebe da ubediš suprotno.”

„Ljubav je tako nepredvidiva. To je ono što je čini toliko lepom.”

„Ali čudno je, kada ti stalno govore da je nešto sigurno — kao da će se mesec vratiti. Treba ti dokaz. A dok čekaš, osećaš kako se cela ravnoteža tvog sveta naginje. Ludilo. Ali kada prođe i mesec se zaista vrati, to je najbolje — jer je to sve što želiš, sve se sužava na taj jedan trenutak. Veliki nalet, kao da je na sekund sve ponovo u redu. Neverovatno.”

„Izbori koje sada praviš, ljudi kojima se okružuješ — svi oni imaju potencijal da utiču na tvoj život, čak i na to ko si — zauvek.”

„Delovi i komadi bili su uvek lakši za prihvatiti. Cela slika, čitava priča — to je već nešto sasvim drugo. Ali nikad ne znaš. Ponekad te ljudi mogu iznenaditi.”

„Mislim, nije ni iznenađujuće. Kada jednom nešto voliš, uvek ga na neki način voliš. Moraš. Postane deo tebe zauvek.”

„Ali to je bio problem sa odgovorima. Tek kada ih izgovoriš shvatiš da ponekad nisu ono što ljudi žele da čuju.”

„Ne čini te plemenitom to što si se povukla iz nečega što nije funkcionisalo, čak i ako misliš da si ti kriva. Pogotovo tada. To te samo čini nekim ko odustaje. Jer ako si ti problem, verovatno možeš biti i rešenje. Jedini način da saznaš jeste da pokušaš ponovo.”

„Nije mi bio dečko. Ali nije bio ni samo prijatelj. Naš odnos se protezao između ta dva pola, zavisno od društva, količine pića i još nekih faktora. To mi je savršeno odgovaralo jer obaveze nikad nisu bile moja stvar. I nije bilo teško — jedini trik bio je da nikad ne daš više nego što si spremna da izgubiš.”

„Možda i ne, rekla je dok smo prilazile kolima. Ali možda to i nije tako loše. Ne možeš voleti nekoga tako samo jednom u životu. Preteško je, previše boli kad se završi. Prvog dečka najteže je preboleti, Hejven. Tako svet funkcioniše.”

„Možda nije bila bajka. Ali bajke ionako nisu stvarne. Moje jesu.”

„Ponekad pitanje može boleti više nego odgovor.”

„Kao reč na stranici koju si čitao milion puta, a koja odjednom izgleda čudno, pogrešno, strano. I uplašiš se na trenutak, kao da si nešto izgubio — iako ne znaš tačno šta.”

„Shvatila sam koliko je zaista teško gledati nekoga koga voliš kako se menja pred tvojim očima. Ne samo što je strašno — izbaci te iz ravnoteže.”

„Poenta je da nikad ne možeš biti sto posto sigurna ni u koga ni u šta. Zato ostaje izbor: ili se nadaš najboljem ili očekuješ najgore.”

„Ako očekuješ najgore, nikad nećeš biti razočaran.”

„ Opet sam pomislila kako nikad ne možeš znati šta zapravo vidiš jednim pogledom, u prolazu. Dobro ili loše, pravo ili pogrešno — uvek ima mnogo više.”

„Samo slaba osoba treba nekoga pored sebe sve vreme.”

„Nije bio tip za pokazivanje osećanja, ni rečima ni delima. Mrzeo je parove koji se ljube po hodnicima i nervirali su ga i najmanje ‘slatke’ scene u filmovima. Ali znala sam da mu je stalo: samo je to pokazivao suptilnije. U načinu na koji bi mi stavio ruku na leđa, ili kako bi se nasmešio kad ga iznenadim nečim što kažem. Nekad sam možda želela više, ali sam vremenom prihvatila njegov način. A bili smo zajedno stalno. Nije morao da dokazuje kako se oseća. Kao i za mnogo toga drugog — trebalo je da znam.”

„Pala je, povredila se, osećala. Živela je. I uprkos svim svojim padovima, još je imala nadu. Možda će sledeći put biti pravi. A možda i neće. Ali ako ne uđeš u igru, nikad nećeš saznati.”

„Porodica nije nešto što je statično. Ljudi se žene, razvode. Rađaju se i umiru. Uvek se menja, pretvara u nešto drugo.”

„Život je užasno, ružno mesto ako nemaš najboljeg prijatelja.”

„Ljubav je potreba za nekim. Ljubav je podnošenje nečijih loših osobina zato što te one, na neki način, upotpunjuju.”

„Nijedna veza nije savršena, nikada. Uvek postoje načini na koje moraš da se saviješ, da praviš kompromise, da se nečega odrekneš kako bi dobio nešto veće...Ljubav koju imamo jedno prema drugom veća je od tih malih razlika. I to je ključ. To je kao veliki kružni grafikon, a ljubav u vezi mora da bude najveći deo. Ljubav može mnogo toga da nadoknadi.”

„Dođe trenutak kada svet utihne i jedino što ostane jeste tvoje sopstveno srce. Zato je bolje da naučiš kako ono zvuči. U suprotnom nikada nećeš razumeti šta ti govori.”

„Dolazim do toga da prihvatam činjenicu da voleti nekoga zahteva skok vere, a da mekano prizemljenje nikada nije zagarantovano.”

„Neke stvari ne traju zauvek, ali neke traju. Poput dobre pesme, dobre knjige ili dobre uspomene koju možeš izvaditi u svojim najmračnijim trenucima, poravnati joj uglove i zagledati se, nadajući se da ćeš i dalje prepoznati osobu koju tamo vidiš.”

„Muzika je potpuna konstanta. Zato imamo tako snažnu visceralnu vezu s njom, znaš? Jer pesma te može odmah vratiti u trenutak, na mesto ili kod neke osobe. Bez obzira na sve što se u tebi ili svetu promenilo, ta pesma ostaje ista, baš kao taj trenutak.”

„Stvar je u tome...Mislim da neke stvari treba da budu slomljene. Nesavršene. Haotične. To je način na koji univerzum obezbeđuje kontrast, znaš? Moraju postojati poneke rupe na putu. Takav je život.”

„E to je stvar. Nikada se ne navikneš na to, na ideju da nekoga više nema. Baš kad pomisliš da si se pomirio s tim, da si prihvatio, neko ti na to skrene pažnju i pogodi te iznova, baš onako šokantno.”

„Ponekad izgleda sigurnije držati sve u sebi, gde jedina osoba koja može da sudi si ti sam.”

„Znaš, kada funkcioniše, ljubav je prilično neverovatna. Nije precenjena. Postoji razlog za sve one pesme.”

„Mnogo je lakše biti izgubljen nego pronađen. Zato stalno tragamo, a retko smo otkriveni — toliko brava, a premalo ključeva.”

„Znala sam, u tišini koja je usledila, da se ovde može dogoditi bilo šta. Možda je prekasno; možda sam opet propustila svoju priliku. Ali bar ću znati da sam pokušala, da sam uzela svoje srce i pružila ruku, ma kakav bio ishod.‘U redu’, rekao je. Udahnuo je. ‘Šta bi uradila kad bi mogla da uradiš bilo šta?’Zakoračila sam ka njemu, zatvorivši prostor između nas. ‘Ovo’, rekla sam. I onda sam ga poljubila.”

„Nikada ne bi trebalo da te iznenadi kada te neko tretira s poštovanjem — trebalo bi to da očekuješ.”

„Šta je porodica? To su ljudi koji te prisvajaju. U dobru, u zlu, u delovima ili celog, to su oni koji se pojavljuju, koji ostaju, bez obzira na sve. Nije se radilo samo o krvnim vezama ili deljenim hromozomima, već o nečemu širem, većem. Tokom vremena imamo mnogo porodica. Porodica iz koje potičemo, porodica koju stvorimo, i grupe kroz koje prolazimo dok se sve to dešava: prijatelji, ljubavi, ponekad čak i stranci. Nijedna nije savršena, i ne možemo to da očekujemo. Ne možeš jednu osobu učiniti svojim celim svetom. Trik je u tome da uzmeš ono što svako od njih može da ti da i od toga izgradiš svoj svet.”

„Sve je u pogledu. I to mislim kada govorim o zauvek. Za svakoga od nas naše ‘zauvek’ može da se završi za sat vremena, ili za sto godina. Nikad sa sigurnošću ne znaš, pa je bolje da učiniš da svaki sekund vredi.”

„Volim mane. Mislim da stvari zbog njih postaju zanimljive.”

„Svi mogu da se sakriju. Suočiti se sa stvarima, proći kroz njih — to je ono što te čini snažnim.”

„Držati ljude podalje od sebe i uskraćivati sebi ljubav — to te ne čini snažnim. Naprotiv, čini te slabijim. Zato što to radiš iz straha.”

„Jer ovo se dešava kada pokušaš da pobegneš od prošlosti. Ona te ne samo sustigne — ona te prestigne...potirući budućnost.”

„Dođe vreme u svakom životu kada svet utihne i jedino što preostane jeste tvoje srce.”

„Svi imaju svoju slabu tačku. Tu jednu stvar koja će, uprkos svim tvojim naporima, uvek moći da te obori na kolena, bez obzira na to koliko si inače jak.”

„Sve što sam ikada želela bilo je da zaboravim. Ali čak i kad sam mislila da jesam, delići su nastavili da izranjaju, poput komadića drveta koji isplivavaju na površinu, nagoveštavajući olupinu broda ispod.”

„Neki ljudi jednostavno ne mogu da idu dalje, znaš, da tuguju, isplaču se i završe s tim. Ili bar tako izgleda. Ali ja...ne znam. Nisam želela da to popravim, da zaboravim. Nije to bilo nešto pokvareno. To je samo...nešto što se desilo. A ja samo pronalazim načine, svakog dana, da se krećem oko toga. Da poštujem, da se sećam, i da nastavim dalje u isto vreme.”

„Ne možeš uvek dobiti savršen trenutak. Ponekad samo moraš da učiniš najbolje što možeš, u datim okolnostima.”

„Bez obzira na to koliko je vremena prošlo, te stvari i dalje utiču na nas i na svet u kom živimo. Ako ne obraćaš pažnju na prošlost, nikada nećeš razumeti budućnost. Sve je povezano.”

„Mogla sam, trebala sam, bila bih… U prošlom vremenu sve zvuči tako lako.”

„Ne verujem u neuspeh, jer samim tim što kažeš da si podbacio, priznao si da si pokušao. A onaj ko pokuša nije neuspeh. Oni koji su za mene istinski neuspeli su oni koji nikada ni ne pokušaju. Oni koji sede na kauču, kukaju i čekaju da se svet promeni zbog njih.”

„Sudbina tvog srca je tvoj izbor i niko drugi nema pravo glasa.”

„Davno sam naučila da ne budem izbirljiva kada su oproštaji u pitanju. Nisu zagarantovani niti obećani. Imaš sreće, više nego blagoslova, ako uopšte dobiješ zbogom.”

„Život je pun grešaka. Treba da omašiš ponekad. To je neizostavan deo ljudskog postojanja.”

„Pitala sam se kako je to voleti nekoga toliko? Toliko da više ne možeš da kontrolišeš sebe kada ti se približi, kao da bi mogao da se otmeš svemu što te drži i baciš se na njega snagom koja bi vas oboje lako nadvladala.”

„Postoje neke stvari u ovom svetu na koje se oslanjaš, kao na sigurnu opkladu. A kada te iznevere, pomere se sa mesta na koje si ih pažljivo postavio, to ti uzdrma veru, baš tu gde stojiš.”

„Ono što moraš da odlučiš… jeste kakav život želiš. Ako bi tvoje ‘zauvek’ završilo sutra, da li bi ovako želela da ga provedeš? Slušaj, istina je da ništa nije zagarantovano. Ti to znaš bolje od svih. Zato se ne plaši. Budi živa.”

„Ne možemo očekivati da svi budu tu za nas, svi odjednom. Zato je sreća što ti je, zapravo, potreban samo neko.”

„Pitala sam se šta je teže, na kraju. Sam čin pričanja, ili osoba kojoj to govoriš. Ili možda, kada to već izgovoriš, jedino što zaista znači jeste sama priča.”

„Tuga može biti teret, ali i sidro. Navikneš se na tu težinu, na to kako te drži na mestu.”

„Mora da postoji sredina. Bez nje, ništa nikada ne može biti zaista celovito. Jer to nije samo prostor između, već i ono što sve drži na okupu.”

„Moram priznati, neuzvraćena ljubav je mnogo bolja od stvarne. Mislim, savršena je… Dok nešto nikada ne počne, ne moraš brinuti o tome kako će se završiti. Ima beskonačan potencijal.”

„To je problem kada se baviš nekim ko je zaista dobar slušalac. Ne upada ti u rečenice, ne spašava te od toga da ih dovršiš, ne priča preko tebe i ne dozvoljava da ono što uspeš da izgovoriš bude izgubljeno ili izmenjeno. Umesto toga, čeka — pa moraš da nastaviš.”

„Čudno je kako jedna prelepa pesma može ispričati tako tužnu priču.”

„Više nisam imala iluzija o ljubavi. Dolazi, odlazi, ostavi posledice ili ne ostavi. Ljudi nisu stvoreni da budu zauvek zajedno, bez obzira šta pesme govore.”

„Ako pokušaš bilo šta — da smršaš, da se poboljšaš, da voliš, da učiniš svet boljim mestom — već si postigao nešto divno, pre nego što si i počeo. Zaboravi na neuspeh. Ako stvari ne ispadnu onako kako želiš, drži glavu gore, budi ponosan. I pokušaj ponovo. I ponovo. I ponovo!”

„Ne možeš samo birati i odbirati po volji kada neko zavisi od tebe ili te voli. To nije kao prekidač za svetlo, lako se uključi ili isključi. Ako si unutra, unutra si. Ako si van, onda si van.”

„Tolike verzije samo jedne uspomene, a nijedna nije ni prava ni pogrešna. Umesto toga, sve su delovi. Tek kada se spoje, rub uz rub, mogu makar da počnu da pričaju celu priču.”

„ Ponekad moramo biti zadovoljni onim što ljudi mogu da nam ponude. Čak i ako to nije ono što želimo, bar je nešto.”

„Počela sam da shvatam da nepoznato nije uvek ono čega se najviše treba plašiti. Ljudi koji te najbolje poznaju mogu biti rizičniji, jer reči koje kažu i stvari koje misle imaju potencijal da budu ne samo zastrašujuće, već i istinite.”

„Nikada ne možeš samo tako preći iz veze u prijateljstvo. To je laž. To je samo nešto što ljudi kažu da bi izbrisali osećaj konačnosti posle raskida. A neko to uvek shvati ozbiljnije nego što jeste, i onda bude još više povređen kada, neizbežno, to ‘prijateljstvo’ ostane nekoliko stepenika ispod prethodne veze, pa kao da se raskid dogodi ponovo. Samo još haotičnije.”

„Istina o zauvek je da se dešava upravo sada.”

„Kraj je kraj. Koliko god stranica, rečenica i divnih priča vodilo do njega, on će uvek izgovoriti poslednju reč.”

„Život može biti dug ili kratak, sve zavisi od toga kako odlučiš da ga živiš. To je kao zauvek — uvek se menja. Za bilo koga od nas naše ‘zauvek’ može da se završi za sat vremena ili za sto godina. Nikad ne možeš znati sigurno, zato je bolje da svaki sekund računa. Moraš da odlučiš kakav želiš da bude tvoj život. Ako bi tvoje ‘zauvek’ završilo sutra, da li bi želela da si ga ovako proživela?”

„Ali bilo je u redu ne uklapati se svuda, sve dok se uklapaš negde.”