Pređi na sadržaj

Ranjeni orao (TV serija)

Dodaj veze
Izvor: Викицитат
Časni ljudi pobeđuju bezkarakterne.

Ranjeni orao je srpska televizijska serija iz 2008. godine o ljubavnom životu protagonistkinje Anđelke Bojanić.

Režija: Zdravko Šotra. Scenario: Zdravko Šotra, po motivima istoimenog romana Mir-Jam.

Anđelka

[uredi]
  • Časni ljudi pobeđuju bezkarakterne.
    • Ep. 10.
  • Nikada žena nije predugo u srcu jednog muškarca. Eto ja sam danas usamljena žena i verovatno ću biti usamljena celog svog života.
    • Ep. 13.
  • Ako sve svalimo na žene onda zaista ne moramo više da pričamo ko je za šta kriv, kad su to žene.
    • Ep. 13.
  • Svi me kao vole, a zapravo me niko istinski ne voli.
    • Ep. 13.

Kapetan Nenad Aleksić

[uredi]
  • Vi ste kao zvezda, pojavite se i odmah iščeznete.
    • Ep. 9.
  • Lagao bih sebe ako bih se pomirio sa bratskim osećanjima prema Vama. I ako bih verovao da mogu da Vas izbacim iz glave tek tako. Ne mogu.
    • Ep. 13.

Uglješa Knežević

[uredi]
  • Samoća je dobar iscelitelj, tu čovek najbolje upozna sebe, ali samoća je i teška i nesnosna.
    • Ep. 4.
  • Čovek idealizuje ženu ne znajući šta se skriva u njenoj duši.
    • Ep. 10.
  • Osećanja mogu da nateraju čoveka na ludost.
    • Ep. 10.
  • Ne treba o ljudima misliti najgore.
    • Ep. 13.

Gojko Marić

[uredi]
  • Da li znate kako bih želeo, da mogu, da vratim prošlost i da Vas učinim srećnom ženom? Da li to znate?
    • Ep. 9.
  • Žene umeju da budu strahovito svirepe, strahovito.
    • Ep. 10.
  • Zašto zbogom, zar Vas ne mogu malo pratiti?
    • Ep. 10.
  • Ja sam putnik, ja voli svet, volim život, volim žene.
    • Ep. 15.
  • Ja sam živ i moja ljubav je živa više nego ikada.
    • Ep. 15.

Safet Omerović

[uredi]
  • Ima puno djevojaka, nego je problem što ni jedna nije za mene.
    • Ep. 10.
  • Ja Vas nikad neću zaboravitʼ, ušli ste u moj život kao pjesma i otišli, mala bjela gospođo.
    • Ep. 15.

Dijalozi

[uredi]
Anđelka: Jedan mi je oskrnavio telo, drugi ubio dušu. Ja sam sad bezvredna i ništavna stvar. Šta će meni život?
Nada: Nema više onih idealnih devojaka kao nekad.
Zlata: E, pa nema više ni idealnih muškaraca, oni su ti koji nas navode na greh.
Samoća je dobar iscelitelj, tu čovek najbolje upozna sebe, ali samoća je i teška i nesnosna.
Anđelka: Probaću da potražim posao negde u unutrašnjosti. Samoća bi mi prijala.
Uglješa: Da, samoća je dobar iscelitelj, tu čovek najbolje upozna sebe, ali samoća je i teška i nesnosna; evo ja se bojim da sam već postao samoživ, a nekad sam tako voleo društvo, pesmu.
Anđelka: Šta je Vas moglo da natera da se tako osamite?
Uglješa: Ostavimo to. Moj život nije vesela priča.
[u vozu, jedno naspram drugog, sede Gojko i Anđelka]
Anđelka: Ako niko ne uđe, ja ću da izađem.
Gojko Marić: Gospođo, zašto ste tako nemilosrdni prema meni? Zašto? Rekao sam: kajem se za sve što sam zgrešio prema Vama. Kajem se. Da li znate kako bih želeo, da mogu, da vratim prošlost i da Vas učinim srećnom ženom? Da li to znate?
Vi ste kao zvezda, pojavite se i odmah iščeznete.
Nenad: Vi ste kao zvezda, pojavite se i odmah iščeznete.
Avijacija je najveće čudo današnjeg doba.
[u tramvaju sede Anđelka i Gojko]
Gojko Marić: Vi volite vazduhoplovne avijatičare?
Anđelka: Pa zašto ih ne bih volela, avijacija je najveće čudo današnjeg doba?
Gojko Marić: Ma da! da. I piloti su najveći ljudi današnjeg doba. Da. Bože moj, i ja ih takođe volim.
[Anđelka ga nakratko pogleda]
Gojko Marić: Znate, ja sam predosećao da ću Vas danas sresti, jeste li Vi to predosećali?
Anđelka: Zamislite, nisam ni mislila na Vas.
Gojko Marić: Da, znam, znam — au. Žene umeju da budu strahovito svirepe, strahovito.
Anđelka: Rekla sam Vam zbogom gospodine.
Gojko Marić: Zašto zbogom, zar Vas ne mogu malo pratiti? Dobro, u redu, vidim da avijacija pobeđuje civile.
Anđelka: Ne, nego časni ljudi pobeđuju bezkarakterne.
Uglješa: Čovek idealizuje ženu ne znajući šta se skriva u njenoj duši.
Uglješa: Ko bi mene još voleo?
Anđelka: Ja ne znam zašto Vi sebe toliko potcenjujete.
Uglješa: Osećanja mogu da nateraju čoveka na ludost.
Safet: A nešto mi se čini da ta vaša nova bluza baca neki čudan sjaj na Vaše lice. [smeh]
Anđelka: [smeh] Jako poetično. Pa?
Safet: Pa Vama od tog sjaja oči sijaju kao ljubičice.
Anđelka: A kako je moguće da Vi nemate devojku?
Safet: Pa ima, ima puno djevojaka, nego je problem što ni jedna nije za mene.
Anđelka: A jeste razmišljali kako je to čudno da se baš tad sretnemo, Vi i ja, kao da je neka sila to udesila, neka sila koja nas je vezivala još od detinjstva?
Nenad: Ja na tom Anđelkinom tabačiću nisam mogao da vidim njoj oči, ni kosu, ni te usne, ništa nisam mogao da vidim.
Anđelka: Nemojte da crvenim, molim Vas.
Ja sam danas usamljena žena i verovatno ću biti usamljena celog svog života.
Nenad: Lagao bih sebe ako bih se pomirio sa bratskim osećanjima prema Vama. I ako bih verovao da mogu da Vas izbacim iz glave, tek tako, ne mogu.
Anđelka: Verujte mi da je to lako. Nikada žena nije predugo u srcu jednog muškarca. Eto ja sam danas usamljena žena i verovatno ću biti usamljena celog svog života.
Uglješa: A što ste se Vi ućutali? Imate glas kao ptičica. Nažalost, uskoro ćete otući i ja više neću slušati ptičice. [smeh]
Anđelka: [smeh] Imate i Vi pune lugove ptičica koje Vama cvrkuću svaki dan.
Uglješa: Vi ste lepa žena imate sigurno obožavaoce i ovde i tamo dole.
Anđelka: Nemam ja nikog. Mada, uvek ima onih koji usamljenu ženu spopadaju, ako pod njima podrazumevate obožavaju.
Uglješa: Ne treba o ljudima misliti najgore.
Nenad: Ja ne razumem Vaše postupke, niste mi jasni uopšte? [udiše i izdiše] Užasno me ljutite.
[zaćutaše]
Anđelka: Pa onda ostavite, neka Vam vreme objasni.
Nenad: Vreme, a? A šta dotle?
Anđelka: Dotle?
Nenad: Da.
Anđelka: Ništa.
Nenad: Anđelka, nemojte se igrati. Igrajući se osećanjima žene nas teraju da činimo raznorazne greške.
Anđelka: Ako sve svalimo na žene onda zaista ne moramo više da pričamo ko je za šta kriv, kad su to žene.
Safet: Ja sam Vam ispovjedio svoju žarku ljubav i sada vam mogu otvoreno reći: Anđelka, ubi me čežnja za Vama.
Anđelka: Ovih dana stalno slušam ljubavne izjave. Svi me kao vole, a zapravo me niko istinski ne voli.
Gojko Marić: Ja sam putnik, ja voli svet, volim život, volim žene.
Anđelka: Umrli ste i Vi i Vaša ljubav, sećate se javili ste mi pismom?
Gojko Marić: Ja sam živ i moja ljubav je živa više nego ikada.
Safet: Ja Vas nikad neću zaboravitʼ, ušli ste u moj život kao pjesma i otišli, [šapće] mala bjela gospođo.

Uloge

[uredi]

Spoljašnje veze

[uredi]
Preuzeto iz „https://sr.wikiquote.org/w/index.php?title=Рањени_орао_(ТВ_серија)&oldid=61034”