Otadžbina

Otadžbina (arh. otečestvo, otačastvo) je zemlja očeva (predaka) nekog naroda. Naziva se još i domovinom.

A · B · V · G · D · Đ · E · Ž · Z · I · J · K · L · Lj · M · N · Nj · O · P · R · S · T · Ć · U · F · H · C · Dž · Š

B

Otadžbina naša sa patnje je znana,
Lutajući mi je nosimo u sebi;
Ona je u krvi naših večnih rana,
I, kušam te, sudbo, takvu je pogrebi!
- Milutin Bojić, Bez uzvika (1917), strofa 2.

Napred u pobedu, za kralja i otadžbinu.
- Petar Bojović

V

Domovina, to su: želje, tajne,
Magla što preko polja plovi;
To su naše bajke beskrajne,
Domovina — to su svi naši snovi!
- Dušan Vasiljev, Domovina, strofa 4.

Ljubav prema Otadžbini je prva ljubav i poslednja ljubav posle ljubavi prema Bogu, to je vatra koja se pali kad zasvetli dan u kojem naš pogled sja kao nebesni plamen, to je kao dan krštenja božanskim kapcima dečjih očiju, kao šum zore u ušima tek otvorenim, to je vazduh koji kao cvet ispunjuje grudi, prolećni vazduh ispunjen mirisom rumeni.
- Pol Verlen, Sreća (1905)

G

Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Vi nemate dakle, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje.
- Iz govora majora Dragutina Gavrilovića braniocima Beograda (1915)

D

Nemoguće se uopšte odreći otadžbine i rodnog kraja, a da se čovek ne odreče i samog sebe.
- Jovan Dučić, Gradovi i himere

Najviši stepen čovekovog učešća, to je u stvarima otadžbine, jer je otadžbina zbir svih drugih ljubavi i osećanja.
- Jovan Dučić, Blago cara Radovana (1932)

Jer je otadžbina samo ono kuda
Naš znoj padne gde je krv očeva pala;
I plod blagosloven rađa samo gruda
Gde su mač zarđan deca iskopala.
- Jovan Dučić, Himna pobednika, strofa 4.

E

Mi pripadamo onoj otadžbini koju nijedan neprijatelj nikada neće moći da osvoji, niti da razruši.
- Julijus Evola, Orientamenti, undici punti, str. 35.

I

Neka druga zemlja u sreći sija,
Meni si ti uvek najmilija.
Nek drugu zemlju bogatstvo kiti,
u tebi volim siromah biti.
Sem tebe nikud ne tražim blaga
Srbijo draga
- Vojislav Ilić, Domovina, strofa 1.

Nek tuđe nebo radost prolama,
Nek tuđe gore ječe s pesmama,
Ja volim, majko, u tebi biti,
Pa makar morô i suze liti.
Van tebe neću sreće ni blaga,
Srbijo draga
- Vojislav Ilić, Domovina, strofa 3.

Domovino, domovino,
Gde amanet čuvaš znan?
Da te nije uspavala
Našeg doba slava sjajna
Te počivaš mrtvi san?
Domovino, domovino,
Zašto skrivaš pogled svoj?
To se hore naši glasi,
Svojom krvlju što su spasli
Od sramote obraz tvoj!
- Dragutin Ilić, U tuđini, strofa 3. i 4.

J

Alʼ jedan izraz, jednu misao,
Čućeš u borbe strašnoj lomljavi:
„Otadžbina je ovo Srbina!”
- Đura Jakšić, Otadžbina (1875), strofa 3.

Ako viknu sveci s neba:
„Neka zemlje, u raj amo!”
Ja ću: „Meni raj ne treba,
Otadžbinu hoću samo.”
- Sergej Jesenjin, Oj, Rusijo, draga moja (1914), strofa 5.

Otadžbino moja mila,
Najmilije biće moje,
Ja sam sretan kad sam nikô
Na slobodne grudi tvoje.
- Milo Jovović, Otadžbini (1902), strofa 1.

Otadžbino moja mila,
Ti jedino moje blago,
U naručja tvoja slatka,
Umrʼjet mi je vazda drago.
- Milo Jovović, Otadžbini (1902), strofa 3.

K

Otadžbina je njiva na kojoj se neprestano sije i žanje: mi žanjemo što su sijali naši preci, a sijemo da imaju šta žeti naši potomci.
- Petar Kočić

Nj

Ono što se čini zlo mojemu otačastvu, ono je moje sobstveno zlo.
- Petar II Petrović Njegoš, iz pisma Jeremiju M. Gagiću, godine 1836. na Cetinju

S

Srce otadžbine je veliko, sebično i toplo, u njemu je vernost svih naših srdaca. Mi ljubimo otadžbinu.
- Isidora Sekulić, Pitanje

Za ljubov otadžbine svoje nikakva žrtva nije velika. Zar bi se ti razmišljavao za svoju zemlju život izgubiti?
- Jovan Sterija Popović, Skenderbeg, dejstvo prvo, 5.

Otadžbina šta je, ja ne pitam dalje, nitʼ misao koja
Mene muči više; ali jednu želju i ideju večnu
Neskrivenu gajim: da slavnu te vidim, veliku i srećnu,
Otadžbino draga, Otadžbino sveta, Otadžbino moja!
- M. P. Stefanović, Otadžbina (1913), strofa 9.

Nemoj venut mlad Srbine
Usred tvoje domovine
Ne daj se tako tugi
I nadeždu svu ne gubi
Pogledat će s neba Bog
Na vas — celi Srpski Rod.
- Milica Stojadinović Srpkinja, Geni Roda i mladi Srbin (1846), strofa 4.

Nije Srbin duhom klonô
Jošt od njega strepi vrag
Bog će dati odbraniće
Domovine svoje prag.
- Milica Stojadinović Srpkinja, Majsko jutro (1849), strofa 7.

R

O mani se tuđa sveta,
Kod kuće je, veruj, bolje,
Man’ se, dragi, puta kleta,
Man’ se znoja i nevolje…
- Branko Radičević, Dragi (1843), strofa 2.

I evo Ti se teškom kletvom kunem:
Zvezdanim plavim nebom nada sobom,
I zemljom, gde ću mrtav sam da trunem —
Životom svojim, zemaljskim, i grobom,
Životom večnim — i raspetim Bogom,
Da neću više grešit se o Tebe:
Po tvom ću putu ići čvrstom nogom,
Zaboraviti na samoga sebe!
- Velimir Rajić, Otadžbini, strofa 6. i 7.

Ondašnjoj omladini je, ipak, otadžbina bila iznad svega, pa, kada bi se našla u opasnosti, prekinula bi sve rasprave i sjedinjena pridružila se braniocima zemlje. Upravo su kod te omladine naišle na najdublji odjek one plemenite, ali u to vreme još, izgleda, neostvarljive ideje. Zato se i ideja o ujedinjenju sve braće u jednu slobodnu zemlju naročito negovala među mladima. Ideja o oslobađanju Južne Srbije od turskog jarma toliko je oduševila omladinu da su mladi seljaci, studenti, zanatlije itd. stupali u četničke redove da junački ginu od stostruko jačih turskih snaga.
- Arčibald Rajs, Čujte Srbi! Čuvajte se sebe

Ja ću dati život, otadžbino moja,
Znajući šta dajem i zašto ga dajem.
- Milan Rakić, Na Gazimestanu, strofa 6.

Domovina se brani lepotom
I čašću i znanjem
Domovina se brani životom
I lepim vaspitanjem.
- Ljubivoje Ršumović, Domovina se brani lepotom, strofa 4.

C

Nekim ljudima se otadžbina smanjuje, učini se da je ceo svet njihova otadžbina, a na kraju mnogi pomisle da su u pitanju dva-tri prijatelja, nekoliko kuća, voćnjak, i nebo iznad glave.
- Branislav Crnčević, Dnevnik jednog…

I pitam se otkud ta strašna lakomislenost, kojom se, u mladosti, odlazi u stranu zemlju? Je li to zato, što nam se čini da je život dug i da ima vremena da se vratimo? Oni, što odlaze daleko, da se tamo nasele, i, tobože, nađu sreću, čemu li se nadaju? Zar ne osećaju da je sve to samo jedna prazna radoznalost ljudska i neka vrsta starog, prastarog, ludila čovekovog, koje su zapazili već i stari Grci.
- Miloš Crnjanski, Kod Hiperborejaca (1966)

Š

Ostajte ovdje!… Sunce tuđeg neba,
Neće vas grijat kô što ovo grije;
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije.
- Aleksa Šantić, Ostajte ovdje… (1896), strofa 1.

I moj duh bez mira, kô tica sa grana,
Uzvija se, leti put dalekih strana,
U zavičaj mio…
Alʼ ja, smoren putnik, utjehe ne stekoʼ —
Domovina draga, kako si daleko!
- Aleksa Šantić, U tuđini (1900), strofa 3.

I svuda gdje je srpska duša koja,
Tamo je meni otadžbina moja,
Moj dom i moje rođeno ognjište.
- Aleksa Šantić, Moja otadžbina (1908), strofa 4.

Poslovice

„Gdi nam je dobro, onde i otečestvo. (Srpska narodna poslovica)”

„Ne žalimo život, alʼ žalimo otečestvo. (Ruska narodna poslovica)”

„Za otečestvo – glave položimo. (Ruska narodna poslovica)”

„Za otečestvo život podajmo. (Ruska narodna poslovica)”