Meri Oliver

Meri Oliver (10. septembar 1935 — 17. januar 2019) bila je američka pesnikinja koja je osvojila Pulicerovu nagradu 1984. i Nacionalnu književnu nagradu 1992. godine.

Citati

• „Da biste živeli u ovom svetu, morate biti u stanju da uradite tri stvari: da volite ono što je smrtno, da ga čvrsto držite uz svoje kosti znajući da vaš život zavisi od toga i, kada dođe vreme da ga pustite, da ga pustite”.
• „Da obratite pažnju, ovo je naš beskrajan i pravi rad”.
• „Morate biti u svetu da biste razumeli šta je duhovno, i morate biti duhovni da biste zaista mogli da prihvatite šta je svet”.
• „Kao dete, ono što me je zaokupljalo jeste čitanje pesama i shvatanje da postoji svet bez materijalne supstance koji je ipak živ kao i svaki drugi”.
• „Jednog dana ću umreti. Znam da dolazi i po mene. Biću planina, biću kamen na plaži. Biću hrana”.
• „Svakodnevno čitam Rumija, persijskog pesnika iz 13. veka”.
• „Šume koje sam volela kao dete su potpuno nestale. Šume koje sam volela kao mlada odrasla osoba su nestale. Šume u kojima sam poslednji put šetala nisu nestale, ali su pune biciklističkih staza”.
• „Pisci moraju da vode računa o senzibilitetu koji pruža mogućnost pesama”.
• „Oduvek sam želela da pišem pesme i ništa drugo”.
• „Radila sam privatno i ponekad mislim da bi to možda bilo bolje za pesnike nego neka vrsta društvenih radionica. Moja škola je bila škola velikih pesnika: Čitala sam, i čitala sam, i čitala sam”.
• „Ako imam ikakvu trajnu vrednost, to je zato što sam pokušala da nateram ljude da se sete kako bi Zemlja trebalo da izgleda”.
• „Poezija je namenjena da bude čujena”.
• „Volim Floberovu rečenicu o intenzivnom posmatranju stvari. Mislim da naša dužnost kao pisaca ne počinje našim sopstvenim osećanjima, već moći posmatranja”.
• „Poezija je jedna od drevnih umetnosti i nastala je, kao i sve likovne umetnosti, u prvobitnoj divljini zemlje”.
• „Izgleda da su me smatrali pustinjakom”.
• „Na fakultetu naučiš kako da učiš. Četiri godine nije previše vremena za to”.
• „Umesto da uzmem čitaoca za ruku i povedem ga niz brdo, želim da ga odvedem u kuću sa mnogo soba i ostavim ga samog u svakoj od njih”.
• „Ljudi žele poeziju. Potrebna im je poezija. Oni je dobijaju. Ne žele otmene radove”.
• „Imam osećaj da mnogi pesnici koji sada pišu nekako stepuju kroz to”.
• „Gotovo sve je previše. U svojim pesmama pokušavam da čitalac bude taj koji doživljava. Ne želim da budem tamo. To nije čak ni šetnja u koju idemo zajedno”.
• „Uvek smatram da sve što nije neophodno ne bi trebalo da bude u pesmi”.
• „Reci mi, šta planiraš da uradiš sa svojim jedinim divljim i dragocenim životom?”
• „Kada se završi, želim da kažem: celog svog života bila sam nevesta udata za divljenje. Bila sam mladoženja, uzimajući svet u svoje naručje”.
• „Priznajem svoj osećaj i zahvalnost za život hvaleći svet i onoga ko je stvorio sve ove stvari”.
• „Životinje hvale dobar dan, dobar lov. Hvale kišu ako su žedne. To je molitva. One ne žive nesvesno, jednostavno nemaju jezik da govore o tim stvarima. Ali su zahvalne na dobrim stvarima koje dolaze”.
• „Verujem da je umetnost izuzetno važna. To je jedna od stvari koje bi nas mogle spasiti”.
• „Imala sam veoma disfunkcionalnu porodicu i veoma teško detinjstvo. Zato sam od reči stvorila svet. I to je bio moj spas”.
• „Verujte mi, ako neko ima posao i počinje u 9, nema razloga zašto ne može da ustane u 4:30 ili 5 i piše par sati, i da svojim poslodavcima pruži drugi najbolji trud dana, što sam ja i uradila”.
• „Imam mišljenje da ako želite da budete duhovno radoznali, bolje je da se ne opterećujete previše materijalnim stvarima”.
• „Jednostavno ne pravim razliku između posla i zabave”.
• „Veoma rano sam odlučila da želim da pišem. Ali nisam o tome razmišljala kao o karijeri. Nisam čak ni o tome razmišljala kao o profesiji... To je bila najuzbudljivija stvar, najmoćnija stvar, najdivnija stvar koju sam mogla da uradim u životu”.
• „Radila sam verovatno 25 godina sama, samo pisala i radila, nisam pokušavala mnogo da objavljujem, nisam držala predavanja”.
• „Bilo je vremena tokom godina kada život nije bio lak, ali ako radite nekoliko sati dnevno i imate dobru knjigu za čitanje, i možete izaći napolje na plažu i tražiti školjke, sve je u redu”.
• „Mislim da je jedna stvar to što je molitva postala korisnija, zanimljivija, plodonosnija i... gotovo nevoljnija u mom životu”.
• „Bila sam u Indiji i bila sam prilično oduševljena. Tamo postoji osećaj da su stvari prvo svete, a tek onda korisne”.
• „Da biste pronašli novu reč koja je tačna i drugačija, morate biti oprezni zbog nje”.
• „Nema ništa bolje od rada. Rad je takođe igra, deca to znaju. Deca se igraju ozbiljno kao da je posao. Ali ljudi odrastaju i rade sa tugom. To je dužnost”.
• „Izazov je pratiti sve nove pesnike, a istovremeno volim i stare”.
• „Ponekad kršenje pravila znači proširenje pravila”.
• „Zbog pseće radosti, naša sopstvena se uvećava. To nije mali dar. To nije ni najmanje važan razlog zašto bismo trebali poštovati kao ljubav psa našeg života, i psa niz ulicu, i sve pse koji se još nisu rodili”.
• „Dakle, ovako plivate ka unutra. Dakle, ovako tečete ka spolja. Dakle, ovako se molite”.
• „Možeš mnogo toga da prevariš u vezi sebe, ali ne možeš da prevariš dušu”.
• „Svi imamo gladno srce, a jedna od stvari za kojima žudimo je sreća. Zato sam, koliko god sam mogla, ostajala tamo gde sam bila srećna”.
• „Odrasla sam u zbunjenoj kući: previše neželjene pažnje ili je uopšte nema”.
• „Da budem iskrena, verujem da je sve, tigrovi, drveće, kamenje. na ovaj ili onaj način svesno. Nikada me ne biste uhvatili kako besposleno šutiram kamen, na primer”.
• „Reči nemaju samo definiciju, već i osećajni kvalitet sopstvenog zvuka”.
• „Volim knjige koje su obilne i pune sadržaja”.
• „Poezija nije profesija, to je način života. To je prazna korpa, u nju uložiš svoj život i od toga nešto napraviš”.
• „Stalno nosim sa sobom svesku i počinjem da zapisujem nekoliko reči. Kada stvari idu dobro, šetnja ne vodi nikuda, na kraju jednostavno stanem i pišem”.
• „Radije bih pisala pesme nego prozu, bilo kog dana, bilo gde. Pa ipak, svaka ima svoju snagu”.
• „Ako sam dobro uradila svoj posao, potpuno nestajem sa scene. Verujem da je invazivno za delo kada previše znate o piscu”.
• „Mnogo sam želela da me niko ne primeti i da me ostave na miru, i donekle sam uspela”.
• „Šetnje mi odgovaraju. Ulazim u neku arenu koja nije ni svesna ni nesvesna”.
• „Jedno što znam jeste da poezija, da bi se razumela, mora biti jasna”.
• „Smatram sebe nekom vrstom reportera, nekoga ko koristi reči koje su više kao muzika i koje imaju koreografiju. Nikada ne mislim o sebi kao o pesniku, samo ustanem i pišem”.
• „Veoma je važno da stvari zapisujete odmah, inače možete izgubiti način na koji ste smišljali rečenicu. Imam pravilo da ako se probudim u 3 ujutru i nešto smislim, ja to zapišem. Ne mogu da čekam do jutra, to će nestati”.
• „Moje prve dve knjige su rasprodate i, u redu, mogu udobno da spavaju tamo. To je rani rad, izvedeni rad”.
• „Mojim roditeljima nije bilo mnogo stalo do toga šta radim, i to je verovatno bio blagoslov”.
• „Pisci ponekad odustaju od onoga što je najčudnije i najdivnije u vezi sa njihovim pisanjem, omekšavaju svoje najgrublje ivice kako bi se prilagodili grupnom odgovoru”.
• „Veoma sam pazila da nikada ne prihvatim zanimljiv posao. Ako imate zanimljiv posao, zainteresujete se za njega”.
• „Zar nije Emerson rekao: „Moj život je za sebe, a ne za spektakl”? Imam srećan, ispunjen, dobar život jer ga držim za sebe”.
• „Radije bih pisala o polarnim medvedima nego o ljudima”.
• „Mnogo toga učim o svojim pesmama kada ih čitam, na osnovu načina na koji ljudi reaguju na njih”.
• „Znam kako se pesma upušta u nedovršenu pesmu. I znam kako se pesma u potpunosti oslobađa”.
• „U vreme kada sam odrastala, književnost se bavila takozvanim ispovednim pesnicima. A mene to nije zanimalo. Nisam mislila da ta specifična i lična perspektiva uopšte dobro funkcioniše za čitaoca”.