Magaret Mičel
Magaret Mičel (Atlanta, 8. novembar 1900 — Atlanta, 16. avgust 1949) je bila američka književnica, koja se u svetu proslavila romanom Prohujalo sa vihorom, za koji je 1937. godine dobila Pulicerovu nagradu.
Citati
[uredi]- „Život nije obavezan da nam da ono što očekujemo”.[1]
- „Jug je proizvodio državnike i vojnike, plantažere i lekare i advokate i pesnike, ali svakako ne inženjere i mehaničare. Neka Jenkiji usvoje tako niske pozive”.[1]
- „Želim mir. Želim da vidim da li je negde u životu ostalo nešto šarma i gracioznosti”.[1]
- „Svet može da oprosti praktično sve osim ljudima koji se brinu o svojim poslovima”.[1]
- „Zemlja je jedina stvar na svetu koja nešto znači, jer je to jedina stvar na ovom svetu koja traje, jedina je stvar za koju vredi raditi, vredi se boriti, vredi umreti”.[1]
- „Dok ne izgubite reputaciju, nikada ne shvatate kakav je to teret bio niti šta je zapravo sloboda”.[1]
- „Nikada nisam bila osoba koja strpljivo skuplja polomljene fragmente i ponovo ih lepi, govoreći sebi da je popravljena celina kao nova. Ono što je polomljeno, polomljeno je i radije bih se sećala toga kakvo je bilo u najboljem izdanju nego da to popravljam i vidim polomljena mesta dok sam živa”.[1]
- „Borba je kao šampanjac. Ide u glave kukavica jednako brzo kao i heroja. Svaka budala može biti hrabra na bojnom polju kada je u pitanju hrabrost ili će biti ubijena”.[1]
- „Na kraju krajeva, sutra je novi dan”.[1]
- „Sa dovoljno hrabrosti, možete se snaći i bez reputacije”.[1]
- „Ono što većina ljudi izgleda ne shvata jeste da se na ruševinama civilizacije može zaraditi isto toliko novca koliko i na njenoj izgradnji”.[1]
- „Draga moja, baš me briga”.[1]
- „Južnjaci nikada ne mogu odoleti gubitničkom cilju”.[1]
- „Nema ničega spolja što može da nas lizne”.[1]
