Lusi Fraj

Lusi Fraj 2017. godine

Lusi Fraj (13. mart 1992) je australijska glumica.

Citati

• „Želim da pokušam da nosim odeću što više australijskih dizajnera jer bih želela da podržim svoje australijske kolege u industriji, kao i da pronađem stvari koje su ekološki prihvatljive. Volim zeleni koncept nošenja održivije odeće na događajima”.
• „Prvu knjigu sam pročitala oko pet puta dok sam se pripremala za ulogu. Zaista sam želela da potpuno otelotvorim Lisu i, naravno, knjiga mi je pružila mnogo dublji psihološki i emocionalni uvid u lik nego scenario”.
• „Sećam se kako sam se spremala za audiciju u avionu za Los Anđeles — crtala sam sve te čudne slike vampira i sigurna sam da je prelepa dama pored mene mislila da sam veoma čudna”.
• „Međutim, svaku reč koju je ona [Rišel Mid] napisala o Lisi u knjizi, istakla sam, analizirala i tumačila dok nisam osetila da sam je [Lisu] potpuno apsorbovala. Tako mi je Rišel pružila uvid kroz stranice knjige. Plakala sam kada sam saznala da je producentima rekla da sam ja Lisa njenih snova. To mi je značilo sve na svetu”.
• „Bila sam mala hipikinja na putovanju po svetu sa rancem, i odjednom sam postala vampirska princeza. Još uvek mi je teško da poverujem da je to stvarno. Osećam se neverovatno srećno što sam izabrana da igram tako saosećajan, složen lik za svoj prvi film i veoma sam zahvalna svim divnim ljudima koji su mi to omogućili. Bio je to ostvarenje sna. Osećala sam se kao Pepeljuga svakog dana, radeći sa ovim neverovatnim timom na ovom scenariju iz snova. Kad bi Pepeljuga bila vampir”.
• „Igranje Lise je bilo najuzbudljivije, najstrašnije, najuzdižuće, najispunjavajuće, najiznenađujuće i najneverovatnije iskustvo u mom životu”.
• „Čim smo završili snimanje, osetila sam se kao da sam se probudila iz magičnog sna i morala sam da se uštipnem da bih se setila da je stvarno. Svaka scena je sada mutna. Osećam se kao da ću ga gledati prvi put sa ostatkom sveta. Nervozna sam. Ali uzbuđena”.
• „Ove godine sam najzahvalnija ljudima oko mene koji su me podržavali: mojim prijateljima, porodici i dečku. Bila je to zaista luda godina. Bilo je mnogo promena zbog selidbe u Ameriku i mnogo prilagođavanja mojoj porodici i prijateljima u Australiji koji su me pustili na ovo putovanje i mnogo im nedostajem. Mnogo mi nedostaju, ali sam im veoma zahvalna”.
• „Nažalost, ukorenjeno je u velikom delu naše kulture da želimo da budemo mršavi i određene veličine. Kada sam glumila u seriji gde sam morala da stanem u uski kostim šest meseci, sećam se da sam radila sve i svašta da bih sprečila da mi se kukovi prošire. Bilo je mučno. Čak i u srednjoj školi, sećam se da sam imala ideje o tome kako da ostanem zaista mala i kako sam bila okrutna prema sebi. Užasno je koliko je ovo prihvaćeno u našoj kulturi. Nisam bila svesna koliko sam destruktivna bila”.
• „Jedna važna stvar u vezi sa horor žanrom jeste da ljudima daje priliku da se oslobode. Ako osećate bes ili ste puni straha i ako gledate horor, to vam daje priliku da to izbacite. Možda postaje popularniji jer svi malo ludimo i moramo to nekako da oslobodimo. Možda je ovo način da ga pogledamo i da se očistimo”.
• „Bez obzira da li su moji likovi ljudi, vilenjaci ili vampiri, njihove energije su uvek potpuno različite. Bez obzira o kom je žanru reč, upoznajem svoje likove nežno i sa poštovanjem, kako bi mi mogli pokazati put unutra. Možda mislite da igranje fantastičnih likova zahteva više mašte, ali ja se tako ne osećam. Za mene, svaki lik zahteva istu dubinu mašte da bi izgradio pravi unutrašnji život”.