Kralj bivši i budući

„Zašto ne možete upregnuti moć tako da ne tlači?” Publika je bila zainteresovana. Nagnuli su se napred da slušaju, svi osim Merlina.

Kralj bivši i budući (1958) je roman T. H. Vajta zasnovan na legendama o kralju Arturu.

Mač u kamenu (1938)

„Bio sam na onom viteškom pohodu potrage za učiteljem kao što ste rekli, i pronašao sam ga. Molim vas, ovom ovde gospodinu je ime Merlin... Veliki je to čarobnjak.”
„Ah, čarobnjak”, kaza ser Ektor, „Bela magija, nadam se?”
„Svakako”, reče Merlin.

• Ponedeljak, sreda i petak bili su dani za pravnički krasnopis i traktate iz logike, dok je ostatak nedelje bio posvećen organonu, repeticiji i astrologiji. Guvernanta bi se uvek pomela kad bi rukovala astrolabom, a kad bi se posebno zbunila, iskalila bi se na Kvržici udarajući ga po zglavcima. Nije udarala po Kejovim zglavcima, zato što će on, kad odraste, postati ser Kej, vlastelin. Kvržica je nosio takvo ime zato što se ono manje-više rimovalo sa Art, što je bilo njegovo skraćeno ime.
  • Prvo poglavlje (uvodne rečenice)

• Guvernanta je bila riđokosa, i imala je nekakvu tajanstvenu ranu, koju je iza zatvorenih vrata pokazivala svim ženama u zamku i iz toga crpela veliki prestiž. Veruje se da je rana bila na onome na čemu je sedela, a da ju je stekla na nekom pikniku, kada je greškom sela na oklop. Konačno je ponudila da je pokaže ser Ektoru, Kejovom ocu, pohisterisala i bila oterana. Kasnije se saznalo da je tri godine provela u ludnici.
  • Prvo poglavlje

• „Nisi mogao da ga pošalješ u Iton, možda?” upita ser Grimor oprezno. „Dalek je put donde, to znamo.”
  On zapravo nije pomenuo Iton, jer je Koledž Blažene Marije osnovan tek 1440, ali posredi je bilo jedno isto tako važno mesto. Osim toga, pili su meteglin, a ne porto, ali pominjanje ovog modernog vina pomoći će vam da se lakše uživite u priču.
  „Jedino drugo rešenje”, kaza ser Grimor, „jeste da im nađeš učitelja.”
  • Prvo poglavlje

• Kvržica mu nije bio pravi sin. Ovaj to nije razumeo, ali ga je činio nesrećnim, zato što je Kej smatrao da Kvržicu to čini na neki način inferiornim. Isto tako, bilo je drugačije nemati oca i majku, a Kej ga je naučio da ne valja biti drugačiji.
  • Prvo poglavlje

• Kvržica se danas ne bi plašio engleske šume, ali velika džungla Stare Engleske bila je nešto sasvim drugačije... Besne i opake životinje nisu bile jedini stanovnici te pretrpane pomrčine... U šumi je bilo i čarobnjaka… kao i čudnog zverinja nepoznatog današnjim udžbenicima iz poznavanja prirode. Redovno su tuda krstarile bande saksonskih odmetnika… koji su živeli zajedno, odevali se u zelenu odeću i gađali strelama koje nikada nisu promašivale. Bilo je čak i nekoliko ala, premda su one bile male, živele su ispod kamenja i umele da šište kao čajnik.
  • Drugo poglavlje

• „Oprostite, gospodine”, reče Kvržica, „možete li mi reći kako da dođem do ser Ektorovog zamka, ako biste bili toliko ljubazni?”
  Ostareli gospodin spusti kofu i pogleda u njega. „Da nije tebi ime Kvržica.”
  „Jeste, gospodine, moliću lepo, gospodine.”
  „Ja se zovem”, reče starina, „Merlin.”
  „Drago mi je.”
  „Em milo, em drago.”
  Kad su te formalnosti bile završene, Kvržica je mogao natenane pobliže da ga osmotri. Čarobnjak je zurio u njega bez treptanja i dobroćudno radoznalo, zbog čega je Kvržica smatrao kako ne bi bilo nepristojno da i on njega osmotri...
  • Treće poglavlje, gde Kvržica/Artur prvi put susreće Merlina, ali Merlin vidi Artura poslednji put.

„Ja sam se, nažalost, rodio na suprotnom kraju vremena i moram da živim spreda unazad, okružen mnoštvom ljudi koji žive otpozadi unapred.”
—Merlin.

• Dakle, obični ljudi se rađaju unapred u vremenu, ne znam da li razumeš na šta mislim, i gotovo sve u svetu takođe ide napred. Tako je običnom svetu vrlo lako da živi... Ali ja sam se, nažalost, rodio na suprotnom kraju vremena i moram da živim spreda unazad, okružen mnoštvom ljudi koji žive otpozadi unapred. Neki ljudi to nazivaju vidovitošću.
  • Treće poglavlje

• On zaćuta i pogleda u Kvržicu zabrinuto. „Da li sam ti ovo već govorio?”
  „Ne, sreli smo se pre samo oko pola sata.”
  „Tako malo vremena skupa?” reče Merlin, i krupna suza mu kliznu do kraja nosa. On je obrisa pidžamom i nadoda brižno: „Hoću li ti reći ponovo?”
  • Treće poglavlje

• Merlin uze Kvržicu za ruku i kaza ljubazno: „Mlad si, i ne razumeš to. Ali shvatićeš da su sove veoma učtiva, jednostavna i odana stvorenja. Prema njima se nikad ne smeš držati prisno, nevaspitano ili vulgarno, niti ih smeš ismevati. Njihova je mati Atina, boginja mudrosti, i premda su one često spremne da se glupiraju kako bi te zabavljale, takvo ponašanje je osobina zaista mudrih bića. Nema te sove koja bi mogla da se zove Arči.”
  „Izvini, sovo”, reče Kvržica.
  • Treće poglavlje

• Kvržica je prozborio i pre nego što je prešao pola puta preko pokretnog mosta. „Vidite koga sam doveo”, reče on. „Gledajte! Bio sam na viteškom pohodu! Gađali su me trima strelama. Na njima su bile crne i žute pruge. Sova se zove Arhimed. Video sam kralja Pelinora. Ovo je moj učitelj, Merlin. Išao sam u pohod po njega. A on po Čudovišnu Zver. Mislim, kralj Pelinor. Bilo je strašno u šumi. Merlin je naterao tanjire da se sami operu.”
  • Četvrto poglavlje

• „Oh, zabludelo, nevaljalo janje moje.”
  • Četvrto poglavlje

Arturov grb

• „O, gospodine”, reče Kvržica, „bio sam na onom viteškom pohodu potrage za učiteljem kao što ste mi rekli, i pronašao sam ga. Molim vas, ovom ovde gospodinu je ime Merlin... Veliki je to čarobnjak.”
  „Ah, čarobnjak”, kaza ser Ektor, „Bela magija, nadam se?”
  „Svakako”, reče Merlin.
  „Valjalo bi da imate kakve potvrde”, kaza ser Ektor sumnjičavo. „Takav je običaj.”
  „Potvrde”, reče Merlin, ispruživši ruku.
  Istog trena se u njoj pojaviše teške tablice sa potpisom Aristotela, pergament sa potpisom Hekate, i kopije stranica otkucanih mašinom sa potpisom dekana Koledža Sv. Trojice, za kojeg nije mogao da se seti da ga je upoznao. Sve je to opisivalo Merlina kao izvrsnu ličnost.
  • Četvrto poglavlje

• „Ne bi’ ja reko baš da je to bio bogzna kakav zadatak”, reče Kej.
  „Keju”, reče Merlin, najednom strašan, „oduvek si bio gord i pakostan govornik, zlosrećniče jedan. Jad će te snaći iz rođenih usta.”
  Na to svima bi nelagodno, a Kej, umesto da se po običaju upusti u ostrašćenu govoranciju, pognu glavu. On stvarno nije bio nimalo neprijatna osoba, ali jeste bio pametan, okretan, gord, strastven i ambiciozan. Bio je jedan od onih ljudi koji nije ni sledbenik ni predvodnik, već samo srce koje teži veličini... Merlin se odmah pokaja zbog svoje nepristojnosti. Dozva ni iz čega mali srebrni lovački nož i pokloni mu ga kako bi izgladio stvar. Jabučica drške bila je napravljena od lobanje hermelina, nauljene i uglačane poput belokosti, i Kej se oduševi.
  • Četvrto poglavlje

• Pomislite samo na to koliko je vekova stajala ta neosvojiva kula. Ona je često prelazila iz ruke u ruku secesijom, jednom posle opsade, dvaput usled izdaje, ali nikada posle napada. Na ovom tornju je stajao osmatrač. Odatle je stražario nad plavim šumama koje su se pružale prema Velsu. Njegove čiste stare kosti sada leže ispod poda kapele, tako da vi morate biti na straži umesto njega.
  • Peto poglavlje

• U ser Ektorovoj odgajivačnici pasa boravio je i jedan poseban dečak po imenu Psetar, i on je sa kerovima živeo dan i noć... Bio je niko drugi do onaj kome je nos odgrizao grozni Vot. Pošto nije imao nos kao ljudsko biće i, štaviše, kako su ga kamenovala druga deca iz sela, prijatnije se osećao sa životinjama. Razgovarao je sa njima, ne kao sa malim bebama poput kakve mlade gospe, već pravilno, njihovim režanjem i lavežom. Svi su ga veoma voleli i obožavali zbog toga što im je vadio trnje iz šapa, pa su smesta dolazili njemu da se požale na svoje nevolje. On je uvek odmah razumeo šta nije u redu i obično uspevao da ispravi stvar. Za pse je bilo lepo da imaju svog boga uz sebe, u vidljivom obličju.
  • Peto poglavlje

• „Molim vas”, reče Krvžica, „ja ne znam šta bi trebalo da pitam.”
  „Ne postoji ništa”, odvrati monarh, „osim vlasti koju navodno tražiš: vlasti da mrviš i vlasti da variš… sva vlast i nemilosrdnost potiču iz tvog potiljka... Ljubav je trik koji nam nameću sile evolucije. Zadovoljstvo je mamac koji nam iste te sile bacaju. Postoji samo vlast. Vlast potiče iz uma pojedinca, ali sila uma nije dovoljna. Sila tela na kraju rešava sve, i samo sila Boga ne moli.”
  • Peto poglavlje