Kakav deda takav unuk
Kakav deda takav unuk je četvrti nastavak serijala Lude godine iz 1983. godine. Deda Žika i deda Milan bore se ko će više vremena provesti sa petogodišnjim unukom Mišom. Iako Miša živi sa svojim roditeljima kod dede Milana, Žika na sve načine pokušava da Mišu nauči kafanskom životu i svom zanatu, dok Milan svog unuka šalje na časove violine i engleskog jezika.
- Režija: Zoran Čalić. Scenario: Zoran Čalić i Jovan Marković.
Žika
[uredi]- Nisam ja Popaj.
- Još malo, pa ćeš početi seno da mi daješ.
- Ti ćeš uz mene znati srpski bolje od Vuka Karadžića.
- E, gde bi ja dogurao da sam imao… takvu profesoricu?
- Treba mu vaspitačica, kad smo mi nevaspitani, pa ne umemo da se brinemo o detetu.
Dijalozi
[uredi]- Elza: Žika, ja čitala jedna knjiga, jesti vitamini i dugo, dugo živeti.
- Žika: Aman ženo bre. Bolje da umrem sit nego da živim gladan.
- Žika: Ja to jesti? E neće više. [rukom tare hranu s tanjira] Nisam ja Popaj.
- Elza: Žika, što se ti ljutila?
- Žika: Ja se ljutila što kenjala ko plovka.
- Elza: Kenjala? Was ist das?
- Žika: Ko plovka, vršten, zeleno [pljune] pljuc.
- Elza: Ti mora to jesti. Nema
- Žika: Nema?
- Elza: Nema, niht.
- Žika: E kod mene ima. [ustade] Još malo, pa ćeš početi — seno da mi daješ.
- Žika: Znaš, ja nisam „muš”, kao mušmuva, nego muž kao puž.
- Elza: Žika šta znači to „ebi ga”. Ja taj odraz nisam videla u rečnik.
- Žika: Čudi me da ga nema. Je li, što tebe to interesuje kad si ti udata žena?
- Elza: Pa, kad god izađem, čujem — „ebi ga”, u super market — „ebi ga”. Ne znam, šta to značiti?
- Žika: Pa to značiti… Evo, ovako: živeli, ali samo u otmenom društvu.
- Elza: O, ebi ga! O!
- Žika: Ti ćeš uz mene znati srpski bolje od Vuka Karadžića.
- Žika: Znate, moj unuk Miša… [pokaza prstom]
- Učiteljica: Vaš unuk?
- Žika: Da, to je moj unuk. Ovaj, on je talentovan na mene. — E, gde bi ja dogurao da sam imao… takvu profesoricu? [trlja ruke]
- Učiteljica: Pa, nikad nije kasno.
- Žika: [peva] Nikad nije kasno da se ljubi strasno!
- Žika: Ako si se ti udo za Mariju i otselio se u njihovu kuću…
- Boba: Čekaj, kako udo, valjda oženio?
- Žika: Udo! I moraš da ih slušaš, ja nemoram — razumeš?
- Boba: Ne razumem.
- Žika: A! Ne razumeš? Zato što tvoj tast, tvoja tašta i tvoja cela j***na tazbina ne da da vidim mog Mihajla — to ne razumeš?
- Milan: Kaži ti meni šta onaj deda Žika radi sa tobom kad ste zajedno.
- Miša: Mi se baš lepo igramo.
- Milan: A kako se to lepo igrate?
- Miša: Deda Žika je moj konj.
- Milan: E, to njemu i priliči. A je lʼ kaže on nešto za mene?
- Miša: Kaže.
- Milan: A šta kaže?
- Miša: Kaže da si ti jedna bradata koza.
- Milan: [dodiruje svoju bradu] Kako — koza?
- Miša: Tako lepo — koza.
- Milan: [Jeleni] Taj tvoj prijatelj kaže za mene da sam koza. Je lʼ ti ja ličim na kozu?
- Jelena: Sigurno je dete pogrešilo, htelo je da kaže jarac.
- Milan: Lepo boga mi, njemu ličim na kozu, a tebi na jarca.
- Jelena: Miša je od danas u obdaništu.
- Žika: [smeje se] U obdaništu! O, ljubi ga deda! Pa… ovaj… Šta će on u obdaništu pored nas živih?
- Milan: Pa, vidite, Marija smatra da mi ne utičemo na dete „na nivou”, kako vi to kažete, i misli da je najbolje da se vaspitava u obdaništu.
- Jelena: Pa biće tamo sa svojim vršnjacima, imaju vaspitačicu i kompletan boravak, i recimo: jedne nedelje biće kod vas, a… druge nedelje kod nas.
- Žika: [Smeje se] Znači: svake druge nedelje kod mene?
- Jelena: Da.
- Žika: [drži se obema rukama za kolena] Treba mu vaspitačica, e, kad smo mi nevaspitani, pa ne umemo da se brinemo o detetu.
Uloge
[uredi]- Dragomir Bojanić Gidra - Živorad Žika Pavlović
- Marko Todorović - Milan Todorović
- Rialda Kadrić - Marija Pavlović
- Vladimir Petrović - Boba Pavlović
- Jelena Žigon - Jelena Todorović
- Vesna Čipčić - Elza
