Edelejd En Prokter
Edelejd En Prokter (30. oktobar 1825 — 2. februar 1864) bila je engleski pesnik i filantrop.
Citati
[uredi]- „Radost je kao nemiran dan, ali božanski mir kao tiha noć. Vodi me, Gospode, dok savršeni Dan ne zasija kroz Mir ka Svetlosti”.[1]
- „Nijedna zvezda se ne gubi kada je jednom vidimo, uvek možemo biti ono što smo mogli biti”.[1]
- „Snovi postaju sveti, sprovedeni u delo”.[1]
- „Jedan po jedan, pesak teče. Jedan po jedan, trenuci padaju. Neki dolaze, neki odlaze. Ne trudite se da ih sve zgrabite”.[1]
- „Ljubazna srca su ovde, ipak bi i najnežnije imalo granice svoje milosti. Bog nema granice”.[1]
- „Vidi kako vreme čini da svaka tuga propada”.[1]
- „Jedan po jedan, svetli darovi sa neba. Radosti ti se šalju ovde dole. Prihvati ih spremno kada ti se daju. Spreman si i da ih se oslobodiš”.[1]
- „Previše dobro poznajem otrov i peckanje stvari koje su previše slatke”.[1]
- „Ne varaj svoje srce i reci: Tuga će proći”.[1]
- „Pola mog života je puno tuge. Pola radosti, još uvek sveže i novo. Jedan od ovih života je mašta, ali drugi je istinit”.[1]
- „Reči su moćne, reči su žive: Zmije sa svojim otrovnim žaocima, ili svetli anđeli, što se gomilaju oko nas, sa nebeskom svetlošću na krilima. Svaka reč ima svoj duh, istinit ili lažan, koji nikada ne umire. Svaka reč koju su ljudske usne izgovorile odjekuje na Božjem nebu”.[1]
- „Snovi rastu sveti kada se sprovedu u delo, rad raste lep kroz zvezdano sanjarenje, ali gde svaki teče nerazdvojno, oba su besplodna i uzaludna”.[1]
- „Ne gledaj na dugu životnu tugu, vidi koliko je mali bol svakog trenutka”.[1]
- „Zar svi mi, usred sitnih životnih borbi, nismo imali neki čisti ideal plemenitog života koji se nekada činio mogućim? Zar nismo čuli lepršanje njegovih krila i osetili ga blizu, i upravo na dohvat ruke? Bio je. A ipak smo ga izgubili u ovoj svakodnevnoj nevolji i brizi, i sada živimo besposleno u nejasnom žaljenju, ali naše mesto je i dalje sačuvano i čekaće, spremno da ga popunimo, uskoro ili kasnije. Nijedna zvezda nikada nije izgubljena koju smo jednom videli, uvek možemo biti ono što smo mogli biti”.[1]
- „Sati su zlatne karike, Božji znak. Dostižu raj, ali jedan po jedan. Uzmite ih, da se lanac ne prekine. Pre nego što se hodočašće završi”.[1]
- „Čuj, sati tiho zovu, pozivajući proleće da se probudi, da sluša kapi kiše koje padaju sa oblačnog neba, da sluša umorne glasove Zemlje, svakog dana sve glasnije, pozivajući je da više ne okleva na svom šarmantnom putu, već da požuri ka svom zadatku lepote, jedva započetom”.[1]
- „Svaki čovek ima neku ulogu koju treba da odigra”.[1]
- „Jednog dana, sedeći za orguljama, bila sam umorna, a prsti su mi lenjo lutali po bučnim dirkama. Činilo se kao harmoničan odjek našeg neujednačenog života”.[1]
- „Muškarci su veoma uznemireni zbog izvesnih spekulacija o ženama i možda jesu, jer kada konj i magarac počnu da razmišljaju i raspravljaju, zbogom jahanju i vožnji”.[1]
- „Ne molim, Gospode, da život bude prijatan put”.[1]
