Draga Dimitrijević Dejanović
Ko zraka sunčana
Ne ljubim drugo ništa,
Do milog Srbina.
Draga Dimitrijević Dejanović (30. avgust 1840 — 26. jun 1871) bila je srpska društveno-kulturna aktivistkinja, učiteljica (nastavnica, guvernanta), glumica, književnica i publicistkinja.
Citati
[uredi]
- Srpkinja je moja mati,
Srpskog oca kći sam ja,
Srbina ću na boj zvati,
Nek’ mu ime slavom sja!- Srpkinja sam (1862), strofa 1.
- Za srpstvo mi srce gore,
Za Srbina živim, mrem —
Rado idem na zlotvore —
Ja sam žena, ali smem!- Srpkinja sam (1862), strofa 2.
- Dodijala bratska muka,
Srpske majke ljuti plač —
I u mene igra ruka,
Ko da seva u njoj mač!- Srpkinja sam (1862), strofa 5.
- Moja je ljubav čista,
Ko zraka sunčana
Ne ljubim drugo ništa,
Do milog Srbina.- Moja ljubav (1862), strofa 1.
- Zar ima šta na svetu,
Zar lepši vrlina,
Što bi mi draže bilo
Od srpskog imena!- Moja ljubav (1862), strofa 3.
- Svet je meni spomen
Slavni starina,
Ta on mi svakad veli,
Da ljubim Srbina.- Moja ljubav (1862), strofa 4.
- Žena sam, slaba žena,
Al’ tako jaka sam
Za Srpstvo naše milo,
Za raju mreti znam!- Žena sam… (1862), strofa 1.
- Ostav’ se, srpska sele,
Nemila tuđina,
Pa samo ljubi verno
Ta ljubi Srbina!- Žena sam (1862), strofa 2.
- Hej, ti goro mirisava!
Na tebi se venac vije!
Srpski vrli sokolova
U tebi se krvca lije!- Pomoz’, Bože! (1862), strofa 3.
- Drktaće crna zemlja,
Drktaće crni vrag,
Kad mili Srbin stupi
Na bojni prag.- Oh željo… (1863), strofa 4.
- Mrzim Turčina,
Dušmana moga,
Ko samoću pustu
Groba ledenoga.- Mrzim… (1863), strofa 1.
- Pa ta mrzost ljuta
Srcu daje snage,
Da pokori svoje
Pobesnele vrage.- Mrzim… (1863), strofa 3.
- Ja te ljubim
Od sve duše ove moje;
Ja te ljubim, ko što sunce
Ljubi mile zrake svoje.- Ja te ljubim (1863), stroga 1.
- Sada vidim, da je verno
Mene ljubio,
Jer eno ga, zbog mene se
Mlađan ubio!- Moja duša (1863), strofa 13.
- Pevaj mi samo ljubav
I njezin vaj,
Pevaj mi nebo
I njegov sjaj!- Pevaj mi… (1863), strofa 5.
- Jedno momče crna oka,
Nausnica mali,
Dopalo se srcu mome,
Al’ on — ne znam, zna li!- Ne znam zna li (1864), strofa 1.
- Slobodan narod on samo živi,
Robovi čame u crnoj tami!- Jan Hus (1869), strofa 3.
Sentomaška beseda u Novom Sadu (1863)
[uredi]- Mnoga naša Srpkinja ostavila je tuđu knjigu, pak obgrlila svoju narodnu, koja je nauči ljubiti svoju narodnost i ponositi se narodnim običajima. Jeste, sele, obrati srce svoje tužnom onom polju, polju Kosovu, slušaj tajne uzdahe tankih žica javor-gusala, pak ih ureži duboko u to tvoje srdašce; slušaj ih, razumi i zapamti, da ih posle pripovediš čedu tvom i unuku, da im još u kolevci opiješ srca čistim rodoljubljem, da ih naučiš i pokažeš im sve narodne vrline. Potrudi se, srpska sele, da ti čedo postane plemeniti cvetak iz srpske gradine; pokaži se, da si vredna seja vrlih srpskih sinova, da si vredna Srpkinjom se nazvati. Ljubi srpstvo, ljubi rod svoj, kao što ljubiš oči svoje, život svoj.
- Blago nama, kad se više svoga ne stidimo!
- Mila moja sejo srpska! Uzmi primera sa tog malog anđelčeta, ljubi rod svoj, budi prava Srpkinja, budi gotova uvek sve svoje žrtvovati za najsvetije — za ime srpsko!
Srpskim majkama (1871)
[uredi]
.png)
- Sve su brige pobočne čestitoj majci, ali briga za svoj porod najveća je! Sve su radosti malene proću majčine radosti, koju ona uživa u čedu svome! Sve su sreće ništave proću one sreće koju čestita majka gledi u odojčetu svome! Dobroj majci sve su nade malene proću one, koju ona od svog detenceta očekuje.
- Ja sam se usudila, drage sestre, vrlo veliko pitanje vam zadati, ali ne bojte se, ta vi dobro znate da je već krajnje vreme da računa o tome svesnoj braći damo, već je krajnje vreme da se ta pitanja reše, jer se sa svim već javno opaža da mnogo ima ženskinja koje nemaju svoga poroda, kome je Bog uzkratio tu radost, sreću i uživanje, alʼ vrlo je opet majušan broj njin napram onih koje i ne žele da imaju, koje staju na put i samom prirodnom uređenju, koje su protivne umnožavanju naroda svoga, a sve zbog toga što misle da će sebi kakvo dobro time učiniti, jer se bezbrižnije, ratnije živeti može, a ne pomišljaju da time oduzimaju sebi najveće maternje radosti, uživanja i nade; neće da znaju da time staju na put umnožavanju naroda svoga, kojeg se nazadak današnjim danom tako strašno oseća i opaža.
- Ako koja sestra hoće svome rodu da kakvo dobro učini, ako hoće koja da rodoljupkinjom postane, verujte mi, ničim drugim u tolikoj meri neće to učiniti, do li samo ako bude valjanom srpskom majkom postala i valjane članove narodu dala.
- Jedna valjana mati, može se reći, da je više dobra učinila time što je valjanu decu narodu predala, nego ma koja ona što je Bog zna kakva zaveštanja crkvi učinila.
- Deca su najveći dari božiji, a time su i izvori svake radosti i sreće.
- Deca su najčvršća i najmilija sveza bračnoga života, pa ako ih još i popravljamo, onda s njima i narod popravljamo, jer stari se svet ne može popraviti.
- Uzmite se na um dakle, dobre majke, sa vašeg je srca tiče poniklo, sa vašeg će krila ono i poleteti. U vašim su dakle rukama najtanje žice njegovog karaktera, udešavajte ih po vašoj plemenitoj volji dok su za taj posao, jer posle kad se te duševne žice mnogostručno između sebe izprepleću i osnaže, onda su sva sredstva teža, pa u koliko su teža u toliko su opasnija.
- Nema te škole, nema toga vaspitališta koje bi toliko na detinje izobraženje uticaja imalo, koliko jedna majka!
- Dobra je majka u kući svojoj sveštenica, već iz njezinih crta, iz njezinih pogleda biće joj čedo naravstvenošću i valjanošću uzvišeno, samo ako ona u tim vrlinama ne oskudeva.
- Možda će se naći koja majka koja će me oštro zapitati: šta će mi deca zahvaliti, i koja mi je nagrada što se toliko s dečurlijom patim? — To je grešno pitanje! — Ta je majka svaka prokleta, koja tako zapita! Ona je sama uzrok što nema zahvalnosti od pretrpela truda svoga. A s čega to? Ni sa čega drugog no sa njena rđava vaspitanja.
- Što valjana srpska majka za narod žrtvuje, što je, negujući svoje odojče, mnogobrojne neispavane noći u trudu pretrpela, najveća joj je nagrada što je narodu odnegovala valjana člana, a katkad i vrsna junaka. To je najveća naplata, sreća i uživanje jednoj dobroj majci!
Citati o Dragoj Dimitrijević
[uredi]- Draga Dejanović je imala temperamenta i fantazije; kao devojka iz imućne kuće otišla je u glumice, i sa oduševljenjem se pomešala u redove Omladine. Njene pesme, naročito Suze, pored svega uticaja Branka Radičevića i Zmaja, imaju izvesnog poleta, nisu bez originalnosti i stihovi su dosta laki i tečni.
- Jovan Skerlić, Omladina i njena književnost (1848–1871) (1906) 542-543. str.
