Dejvid Ajk

Dejvid Ajk (engl. David Icke; Lester, 29. april 1952) je britanski teoretičar zavera, bivši fudbaler i sportski komentator.

Citati

„Ako želite da kontrolišete ljude, morate da kontrolišete zakone i to ko će biti a ko neće biti gonjen.”

— „Najveća tajna”, str. 172.

„Ništa ne ograničava sposobnost ljudima da izraze svoju pravu prirodu više od straha.”

— „Najveća tajna”, str. 172.

„On [ Čerčil ] nije spasio Britaniju od tiranije, on je bio deo te tiranije.”

— „Najveća tajna”, str. 272.

„Mi sami stvaramo svoju sopstvenu stvarnost i ako izmenimo svoje unutrašnje biće izmenićemo i njegov spoljni odraz. Unutrašnji mir – spoljašnji mir. Ratovi ne moraju da se dešavaju kao deo plana nekog Boga. Mi ih stvaramo i ako se izmenimo iznutra, ako promenimo svoje stavove, možemo prestati da ih stvaramo.”

— „Najveća tajna”, str. 279.

„Simboli, reči, boje, zvuci i tehnike kojih publika nije čak ni svesna, se koriste u medijima i reklamama da bi nas hipnotisali. U Nemačkoj je tokom Drugog svetskog rata Hitlerov ministar propagande, Jozef Gebels vrlo vešto koristio takve tehnike. Slogani su korišćeni kao mantre i ponavljani iznova i iznova, hipnotišući psihu masa. Svako alternativno mišljenje i informacije bili su cenzurisani i ljudi su tako bili isprogramirani da reaguju onako kako su moćnici to želeli. Kakva je razlika između toga i konstantnog nabacivanja netačnih informacija kojima hrane nas i našu decu danas? Iako tu više nema svastike to je i dalje masovna hipnoza.”

— „Najveća tajna”, str. 289.

„Svaka osoba ili organizacijam koja sebe naziva demokratskom, zapravo se zalaže za sve drugo osim demokratije. Pogledajte samo koliki broj demokratskih vlada širom sveta ne radi ništa drugo sem što nameće svoju diktaturu.”

— „Najveća tajna”, str. 299.

„…praktično svaka druga država je jednopartijska država, u kojoj ljudi samo misle da su slobodni, jer imaju pravo da glasaju svakih par godina i tako izaberu sledeću marionetu koja će voditi njihovu državu.”

— „Najveća tajna”, str. 303.

„Da bi kontrolisali ljudsko društvo preko umova i emocija jednostavno treba samo da imate kontrolu nad medijima. Bez toga to bi bilo nemoguće postići.”

— „Najveća tajna”, str. 308.

„Postoji jedna izreka koja kaže: „ne možeš da podmitiš velikog britanskog novinara, ali imajući u vidu šta će on i bez mita uraditi, za tim nema ni potrebe”.”

— „Najveća tajna”, str. 309.

„Spoljašnja kontrola uma ima mnoge oblike i nije pitanje koliko ljudi je umno kontrolisano, nego koliko malo ljudi to nije. Svaki put kada dozvolite novinama, vestima sa televizije ili radija ili nekoj reklami da utiče na vašu percepciju stvarnosti i odluke koje donosite, vas zapravo umno kontrolišu.”

— „Najveća tajna”, str. 350.

„…kakvi se motivi kriju iza tih izrežiranih masovnih ubistava, koja se po pravilu dešavaju ne u velikim gradovima, već u mirnim malim zajednicama? Bombaški napad u SAD nije se desio u Njujorku ili Vašingtonu nego u Oklahomi. Savetujem vam da ne potcenjujete efekat straha i želje da vlasti „zaštite”, narod od tog straha. A to znači još više kamera na ulicama, više čuvara i kamera u školama, da bi deca bila od malena naviknuta da prihvataju koncept „zaštite” koji im pruža „veliki brat”, to jest vlast. […] Kada se ti masakri dese u malim, tihim zajednicama, to stvara još moćniju reakciju, tipa: „O moj Bože, to se moglo desiti mojoj sopstvenoj deci – hej, pa mi trebamo zaštitu”. Traumatizovani mozak je mnogo podložniji umnoj manipulaciji. Vlast je želela da ukloni sve oružje koje je u posedu običnih građana u pripremanju svog završnog udarca. […] Problem - reakcija - rešenje. Ilegalno doći do oružja je toliko jednostavno da zakoni o posedovanju oružja neće sprečiti onoga ko stvarno želi da ubija. Razlog što se takvi zakoni donose širom sveta je da bi se onesposobilo stanovništvo da se samo brani kada bude naređeno da se uhvati svi oni koji smetaju. […] Adolf Hitler je, recimo, izdao slične zakone protiv posedovanja oružja, nešto malo pre nego što je krenuo da šalje gomile ljudi u koncentracione logore.”

— „Najveća tajna”, str. 359.

„Ako želite da budete umno kontrolisani, nema problema, samo se upišite u vojsku.”

— „Najveća tajna”, str. 362.

„…većina ljudi nije ni svesno onoga što se događa u svetu i toga ko kontroliše njihove živote kao i živote njihove dece. Oni koji su toliko pritisnuti dugovima i strahom da drže pognute glave i zatvaraju oči pred stvarnošću; ili su jednostavno više zabrinuti za cenu benzina ili piva, poslednji televizijski „skandal”, televizijske sapunice ili da li je fudbalski tim za koji navijaju pobedio u poslednjoj utakmici.”

— „Najveća tajna”, str. 378.

„U levoj strani mozga se nalazi oblast koja se bavi pogledom na fizički svet, „racionalnim” razmišljanjem i svime onim što može biti dodirnuto, viđeno, omirisano ili što se može čuti. U desnoj strani mozga nalazi se naša intuicija i naša veza sa višim dimenzijama. Tu se nalazi naša sklonost ka umetnosti i kreativnost, koju inspiriše jedinstvenost naših misli i njihovih izraza. Sistem školstva i njegovi izdanci, kao što su mediji i nauka, osmišljeni su tako da se obraćaju levoj strani mozga i da isključe desnu stranu i njena svojstva. To je razlog iz koga je budžet za umetnost srezan do maksimuma u školama širom sveta, a rigidni programi koji stimulišu rad leve strane mozga sve se više nameću. Sistem današnjeg „obrazovanja” puni levu stranu mozga informacijama, od kojih su mnoge neistinite i netačne, i traži da te informacije budu upamćene a zatim ponovljene na ispitu.”

— „Najveća tajna”, str. 512.

„Ako želite opravdanje, ili dobar razlog za stvaranje jedne centralizovane globalne vlade, finansijskog sistema, vojske, policije i drugih institucija, potrebno vam je nešto krupno što predstavlja pretnju za celu planetu. Šta ima bolje od toga da zavarate ljude nego da celu Zemlju napadaju nepoznata bića iz svemira. Tada biste imali globalni problem i globalni zahtev „da nešto mora biti urađeno”, a samim tim i priliku da ponudite globalno rešenje: svetsku vladu i vojsku koja bi mogla da se suoči sa tom „pretnjom”.”

— „Najveća tajna”, str. 515.

„Čovečanstvo kao celina ne želi da preuzme odgovornost za ono što se u svetu događa. Kada nešto pođe po zlu, čujemo kako neko viče: „Šta će oni da preduzmu povodom toga?” Retko kad odgovornost prihvatamo sami. Draže nam je žaliti se na političare i bankare, ali većina će radije pustiti da drugi upravljaju svetom nego da sami prihvate odgovornost za sopstvena dela.”

— „…i istina će te osloboditi”, I poglavlje