Smrt roditelja je poznanstvo sa prvom pravom zastrašujućom samoćom.[1]
”
„
Dok nije izbio rat, postojao je neki red u čudnoj i složenoj mešavini četiri različita naroda nagurana u maloj dolini, svi nazivajući sebe Bosancima. Slavili su odvojene praznike, jeli različitu hranu, gozbili se i postili različitim danima, ali svi su zavisili jedni od drugih, ali to nikada nisu priznavali. Živeli su usred stalno prisutne, iako uspavane, mešavine mržnje i ljubavi jedni prema drugima. Muslimani sa svojim Ramazanom, Jevreji sa Pashom, katolici sa Božićem, a Srbi sa svojim slavama - svaki od njih je prećutno tolerisao i priznavao običaje i postojanje drugih. Sa odojcima okrenutim na ražnjeve u srpskim kućama, koji su ispuštali ukusan miris, košer hrana bi se jela u jevrejskim domovima, a u muslimanskim domaćinstvima, obroci su se kuvali u loju. U svemu tome je postojala izvesna harmonija, čak i ako nije bilo stvarnog mešanja. Arome su se odavno prilagodile jedne drugima i dale gradu njegov prepoznatljiv ukus. Sve je bilo „kako je Bog hteo“. Ali bilo je potrebno ukloniti samo jedan deo tog pažljivo izbalansiranog mozaika i cela slika bi se raspala.“ na njegove sastavne delove koji bi zatim, ponovo spojeni na nezamisliv način, stvorili neprijateljske i nekompatibilne entitete. Kao čekić, rat je izbio jedan deo, poremetivši ravnotežu[1]
”
„
Zapamti, dijete moje: život se ne sastoji od velikih stvari već od sitnica koje se nižu i sačinjavaju naš vijek. Zato prvenstveno u njima treba uživat i nalazit radost... Jer, velike stvari se dogode jedanput, dvaput ili nikad, a radovati se treba svaki dan.[1]
”
„
Ponekad pomislim da sam proživjela burno i izuzetno svoj vijek, a onda se prekorjevam: šta ja tu umišljam? Život ko život, isti ko svaki drugi, drugačiji od svakog drugog - svi slični, a nema dva ista.[1]
”
„
Kriv sam za izdaju goru od najgore. Izdao sam tebe, sebe i svoje najbliže. Izdajnik sam okružen izdanima. I ako me živt zbog toga nije kaznio dosadašnjom obilatom patnjom, onda se nadam da hoće i priželjkujem ispaštanje svim srcem, uprkos tome što sam svestan da ono neće povratiti tvoju izgubljenu vjeru.[1]
”
„
Ljudi koji nam imponuju na ovaj ili onaj način, i od kojih mnogo naučimo, bilo dobro ili loše, vazda pamtimo.[1]
”
„
Patnja slična ljudskim naravima nikada nije ista, samo se zove istim imenom.[1]
Usnio sam malog medveda sa belim stomakom. To je moj san što plovi po nebu i niko ne zna zašto. Jedan nosić plovi takođe usamljen na mesečini, nosić rođen da bude nasmejan. I živim u strahu da ne izgubim svoj san o medvediću i da se nosić ne rastuži.”
Mir nije isto što i sloboda. U dubini svačije duše skriva se želja za mirom... Sve vojske svijeta uz bojni polič u srcima nose ljubav prema miru. To ne znači da će taj mir doneti slobodu za svakoga.[1]
”
„
Tuga se ne može podeliti, kao što izreke kažu. Ona je neprikosnoveno vlasništvo.[1]
