Ćutanje
_-_NM_7495_-_Nationalmuseum.jpg)
Citati
[uredi]| „ | Čovek len voli da govori, a čovek od akcije voli da ćuti, i ne daje rečima nikakvu cenu. Reč je neprijatelj zamaha i poleta. Dovoljno je da jednu svoju nameru dvaput nekom izgovorite, pa da ona odmah za polovinu oslabi. Velike snage su ćutljive u čoveku, kao i u prirodi. Napoleon je, uglavnom, bio ćutalica. (Jovan Dučić) | ” |
| „ | Nikad čovek ne može da kaže onoliko mudrosti koliko može da prećuti ludosti, čak i gluposti. (Jovan Dučić) | ” |
| „ | U rečima uvek ima više laži nego istine, i više zloće nego ljubavi; jer ljudi najčešće ne znaju ni sami šta kažu, ni zašto su nešto rekli. (Jovan Dučić) | ” |
| „ | Više nam škode u životu rđavi jezici, nego rđava srca. Nikad jedan rđav čovek nije u stanju da učini ljudima onoliko zla koliko jedan zao jezik; jer ružne reči ostanu i kad se ogovarač zaboravi. (Jovan Dučić) | ” |
| „ | Ćutanje su voleli svi veliki duhovi, jer su duboko osećali istinitost one narodne izreke: Govor je srebro, ćutanje je zlato. (Nikolaj Velimirović) | ” |
| „ | U Parizu, pošten čovek je onaj koji ćuti i ne pristaje na deobu. (Čiča Gorio, Onore de Balzak) | ” |
| „ | Ćutanje se ne može naučiti od ljudi. Sposobnost ćutanja može se dobiti samo od zvezda, dalekih i bezličnih. (Sergej Jesenjin) | ” |
| „ | Ćutanje je mučno i užasno samo za one koji su kazali sve, te više nemaju šta da kažu; za ljude koji uopšte nisu otpočeli da govore, ćutanje je prosta, laka stvar. (Maksim Gorki) | ” |
| „ | I kad Ga tužahu glavari sveštenički i starešine, ništa ne odgovori. Tada reče mi Pilat: Čuješ li šta na tebe svedoče? I ne odgovori mu ni jednu reč tako da se sudija divljaše vrlo.[1] (Novi zavet) | ” |
| „ | Ljudi se poštuju rečima, a vole ćutanjem. (Miroslav Antić) | ” |
| „ | Ko lepo govori, moćan je zemljaski, ko duboko ćuti, moćan je vaselenski. (Isidora Sekulić) | ” |
Poslovice
[uredi]| „ | Ko mudro muči[2], lepo govori. (Srpska narodna poslovica) | ” |
| „ | Malo besedi, ali mnogo tvori. (Srpska narodna poslovica) | ” |