Ljubomir Nedić

Ljubomir Nedić (25. april 1858 — 29. jul 1902) je bio srpski književni kritičar.

Citati

• …ono što čini pesmu i čini pesnika, to nisu samo stihovi, nego još, i pre svega, osećanje.
  • Pesme Milete Jakšića (1900)

• Pravi umetnik treba svakada da ume odvojiti što je glavno od onoga što je sporedno, da ume rasporediti i odrediti svačemu njegovo pravo mesto u sastavu celine… Ni jedan od pripovedača srpskih tu veštinu nije razumevao ni približno kao Lazarević.
  • L. K. Lazarević (1900), III

• Hrvati, o kojima je Vuk onako dobro rekao da imaju državu (kakvu to je njihova stvar) i da im treba još samo narod, sasvim su pravo sudili kada su prionuli da stvore sebi jezik: nije li jezik najbitnija odlika naroda? Tako je postao od srpskog jednog dialekta hrvatski jezik; onako isto kao što je, postao i jedan zemaljski (po analogiji, sa naški?), po G. Jagiću, bosanski jezik. Ako je Hrvatima taj jezik dobar, i oni se njim sporazumevaju, mi protiv toga nemamo ništa. Mi smo im dali osnovu, oblike, i zakone; reči, ako im nisu dobre one koje smo im mi dali, mogu, slobodno, i sami praviti; mogu ih, po nama, ako hoće, uzimati i iz Volapika. To je njihov, hrvatski jezik, i oni ga mogu udešavati kako hoće. Nas se tiče naš, srpski jezik; njega moramo čuvati od svega što bi moglo štetno uticati na čistotu njegovu, pa i od Hrvaštine.
  • Hrvaština u srpskome jeziku (1900)

• Zadaća je Nauke, da ispita, šta je u raznim verovanjima osnovano, a šta nije, te da tako oslobodi čoveka ropstva neznanja i povede ga Istini jer jedina je ona, a ne slepa Vera, koja spasava.
  • O snu i snovima (1889)