Jukio Mišima

Jukio Mišima (14. januar 1925 − 25. novembar 1970), bio je japanski književnik, pesnik, dramaturg, nacionalista, glumac, model, režiser i osnivač paramilitarne organizacije Tatenokaj.

Citati

• Ono što preobražava ovaj svet to je — znanje. Shvataš li šta hoću da ti kažem? Nema ničeg drugog što može da promeni ovaj svet. Samo znanje je u stanju da ga preobrazi, ostavljajući ga istovremeno upravo onakvim kakav jest. Kad posmatraš svet sa znanjem, onda shvataš da su stvari nepromenjive, a da se istovremeno stalno menjaju. Možda ćeš se upitati čemu nam sve to služi. Dozvoli da ti objasnim na ovaj način — ljudska bića poseduju oružje znanja kako bi život učinila podnošljivim. Životinjama to nije potrebno. Životinjama nije potrebno znanje niti išta slično tome da bi im život bio snošljiviji. Ali ljudskim bićima je potrebno nešto i pomoću znanja ona od same nepodnošljivosti života mogu da naprave oružje, iako ta njegova nepodnošljivost, istovremeno, nije ništa manja. Eto, u tome je stvar.
  • Zlatni paviljon (1959) (Preveo Dejan Razić)

• Ima nešto što mi se još i sada čini čudnovatim. Ja, u stvari, nisam bio obuzet sumornim mislima. Suočavao sam Se samo sa lepotom, koja me je jedino zanimala i koja je bila moj stvarni problem. Ne bih mogao reći da je rat uticao na mene tako što bi me ispunio sumornim mislima. Kada se čovek usredsredi samo na pojam lepote, i nesvesno se suočava sa najmračnijim mislima koje postoje na ovom svetu. Tako su, čini mi se, sazdana ljudska bića.
  • Zlatni paviljon (1959) (Preveo Dejan Razić)

Citati o Mišima

Na fotografiji koja nam pokazuje Mišima kako drži oproštajni govor, može se primetiti da Mišima oko čela nosi onaj zavoj koji, po japanskoj tradiciji, označava i kvalifikuje kamikaze, one koji su već izabrali smrt umesto života. Mišima nije hteo pokrenuti mase na obaranje vlasti, već je hteo pokrenuti savest, probuditi vrednosti čoveka, ne toliko samim govorom koliko primerom smrti, koju je sebi unapred odredio. Čin Mišima ciljao je […] ne na jedan preokret u političkom smislu, već na ispravljanje čoveka u metafizičkom smislu.

• Idiotizam „javnog mnjenja” video je u govoru Mišima pokušaj harangiranja i vojnog puča, a u samoubistvu gest očajanja zbog neuspeha pobune. Takvo objašnjenje tačno označava upravo otuđenost ljudi od Tradicije. Na fotografiji koja nam pokazuje Mišima kako drži oproštajni govor, može se primetiti da Mišima oko čela nosi onaj zavoj koji, po japanskoj tradiciji, označava i kvalifikuje kamikaze, one koji su već izabrali smrt umesto života. Mišima nije hteo pokrenuti mase na obaranje vlasti, već je hteo pokrenuti savest, probuditi vrednosti čoveka, ne toliko samim govorom koliko primerom smrti, koju je sebi unapred odredio. Čin Mišima ciljao je, zar je to potrebno reći, ne na jedan preokret u političkom smislu, već na ispravljanje čoveka u metafizičkom smislu. Cilj čina Mišime nije dakle u revoluciji okolnosti, već u revoluciji, zvezdanoj revoluciji čoveka.
  • Dragoš Kalajić, Uporište (1971), „Generacija dandija, nihilista i samuraja”, III