Пређи на садржај

Шта се згоди кад се љубав роди

Додај везе
Извор: Викицитат

Шта се згоди кад се љубав роди је шести наставак серијала Луде године из 1984. године. Миша се у музичкој школи заљубљује у младу Рускињу Наташу чију љубав ће подржати Жика и Милан.

Режија: Зоран Чалић. Сценарио: Зоран Чалић.

Жика

[уреди]
  • Теби све образовање цури низ браду.
  • Одавно нисам дезертиро.
  • Па добро бре, пријатељу, ко да те десет година нисам учио шта је најважније у животу. Њега интересују сад само женске, женске!
  • Шишка се шишка, неко воли Мишка!…
  • Мени можеш све да кажеш, ја сам бре светски човек, нисам ја ко онај твој загуљени деда Милан.
  • Гуљајем ја… гуљајеш ти… гуљајемо од љубави…

Милан

[уреди]
  • Буди парламентаран.

Дијалози

[уреди]
Жика: То је мој унук љуби га деда.
Милан: Како то мислиш твој?
Жика: Тако лепо мој.
Милан: Па ваљда и мој.
Жика: Па јесте има нешто и на тебе, тај твој трапави ход, али је… музикалан на мене.
Милан: ʼАјде богати, тебе су држали у бурету док се делио слух.
[долази Миша ка Жики и Милану]
Милан: О, Мишо!
Жика: [смеје се] Сад ја видим у ком грму лежи зец.
Милан: Какав зец?
Жика: А није зец, него зечица и то у Волги.
Милан: Ништа те не разумем.
Жика: Па ако ти не разумеш, [потапша Мишу по горњем делу леђа] мој Миша разуме.
Јелена: Изволите дезерт.
Жика: О, хвала пријо, одавно нисам дезертиро.
[Жика и Милан се шетају улицом]
Милан: Знаш пријатељу, Миша је мало попустио у школи. Боба и Марија немају времена да раде с њим, мораћу да се мало позабавим тим проблемом.
Жика: [смешка се] Аха, дошло му време пријатељу да мисли на друге ствари.
Милан: Које друге ствари? Он има све услове да буде одличан ђак.
Жика: Ама нису услови битни.
Милан: Има све што му треба, сви бринемо о њему, и које сада друге ствари?
Жика: Е па нема све што му треба.
Милан: А шта то он нема?
Жика: Па у његовим годинама, пријатељу, он само мисли на оне ствари.
Милан: Које ствари?
Жика: Па добро бре, пријатељу, ко да те десет година нисам учио шта је најважније у животу. Њега интересују сад само женске, женске.
Милан: Па, то је још рано за њега.
Жика: Ма, иди бегај! Шта рано? Њему ʼлеба не треба, њему треба…
[пролазе две жене]
Милан: Ама, то нама треба.
[Жика и Милан се скривају у грмљу]
Жика: Па јесам ти реко? То њему треба. Љуби га деда!
Милан: Слушај, о овоме ником ни речи.
Жика: Он не сме да зна да смо га пратили. [пева] Шишка се шишка, неко воли Мишка…
Жика: Је лʼ имаш ти неких проблема?
Миша: Не знам на шта мислиш.
Жика: Па мислим… Ако ти нешто затреба ја сам ту.
Миша: Па буди, буди конкретан.
Жика: Па конкретно, ако… Ако треба да однесем неко цедуљче да бацим у њено сандуче, ето то.
Миша: Бре деда, који су ти то отрцани фазони?
[Миша устаде, а Жика се смеши и исто устаје]
Миша: Уствари, о чему ти причаш?
Жика: [смешка се] Па ја бре знам све! [ставља руку на његово раме] Немој преда мном да се устручаваш. Ми смо стари ортаци. Мени можеш све да кажеш, ја сам бре светски човек, нисам ја ко онај твој загуљени деда Милан.
Жика: [певуши] Гуљајем ја… гуљајеш ти… гуљајемо од љубави… [неко куца] Гуља? [опет куца] А ко је сад, мајке му га?
Марија: Хтео је да бежи авионом за Москву. [виче] И то на пасош твог деда Жике! [даје му пасош]
Жика: [смеје се] Па наравно! Неће на деда Миланов кад не личи на њега. [прилази Марији и Боби] Ма ви да сте неки родитељи, ви би то дете лепо одвели у Москву.
Боба: А што да га водимо у Москву?
Жика: Па је лʼ се дете заљубило? Јесте. Је лʼ то међународна љубав? Јесте.
Милан: Е, пријатељу, ниси то требао никако да урадиш без мене.
Жика: Таман посла! Да сам теби рекао ствар би пропала начисто.
Жика: Ово кућа мог пријатеља Милана, е… он је предратни буржуј. Видиш колʼку кућу има?
Милан: Ја њет буржуј, ја комунист, левичар.
Григориј Григоревич: Что он говорит?
Жика: Он сказала… он каже да је левак. Уствари, црвени буржуј.
[за столом седе Наташини и Мишини родитељи]
Марија: Као мајка и као лекар, мислим да ништа не би требало предузимати око… евентуалног прекида трудноће.
Катјуша Козлова: Не, то не долази у обзир, па… ми не можемо да нарушавамо њено здравље.
Николај Козлов: Да, ми морамо наћи неко решење, мислим излаз из те ситуације.
Јелена: А ако буде женско?
Жика: Пријо, језик прегризла! Па јесмо се договорили да буде мушко?

Улога

[уреди]

Спољашње везе

[уреди]
Преузето из „https://sr.wikiquote.org/w/index.php?title=Шта_се_згоди_кад_се_љубав_роди&oldid=64235”