Шарац

Марко Краљевић (десно) на свом коњу Шарцу

Шарац (такође Шарин и Шаро) је легендарни коњ епског јунака Марка Краљевића у народном предању Срба уз Ждрала Милоша Обилића и Јабучила, крилатог коња Војводе Момчила.

О Шарцу

„ За копље је коња привезао,
А пред њиме стоји тулум вина;
Не пије га чим се пије вино,
Већ леђеном од дванаест ока,
Пола пије пола коњу даје;
Коњ му није каквино су коњи,
Веће шарен, како и говече.
(Марко Краљевић и Вуча џенерал) ”

„ А кад Марко саслушао речи,
крену Шарца, оде низ Косово,
добра Шарца врло расрдио,
из копита жива ватра сева,
из ноздрва модар пламен лиже.
(Марко Краљевић укида свадбарину) ”

„ Али Марко вили проговара:
„Б’јела вило, грло те бољело!
Како бих се са Шарцем растао,
Кад сам прошо земљу и градове
И обишо Исток до Запада,
Та од Шарца бољег коња нема,
Нит’ нада мном бољега јунака!
Не мислим се са Шарцем растати,
Док је моје на рамену главе.”
(Смрт Краљевића Марка) ”