Пређи на садржај

Црвене магле

Извор: Викицитат

Црвене магле је роман Драгише Васића из 1922.

Цитати

[уреди]
  • Деце, треба имати деце, жена без деце није ништа.
    • III
  • А ја велим: син сам ове земље, одавно истина у њој не живим, па је право да јој се одужим. Сваки треба да помаже отаџбини на свој начин, како може.
    • IV
  • …као и отаџбину и мајку, човек се боји да је не изгуби, јер зна да би је тек после волео. Дакле не волим нити могу да волим, јер љубав тражи целога човека и поверење, а ја сам сатрвен, уморан срцем и неповерљив, а осем тога, не одговара ни она свима мојим условима, и то закључујем по томе што сам многе њене недостатке уочио, па бих чак хтео да је друкче и скројена. Ето, и нога ми се њена не допада, и груди хтео бих да су јој чвршће. Па и поред тога! Чак да има ногу Францускиње, душу Рускиње, жар Талијанке и чврстину наше жене, то не би било све. А хтео бих ја онај мир и да за мене постоји само она једна.
    • IV