Федерико Гарсија Лорка
Федерико дел Саградо Коразон де Хесус Гарсија Лорка (5. јун 1898 — 19. август 1936) је био шпански песник, драматург и позоришни редитељ.
Цитати
[уреди]„Осветљен сам као ружа са стотину листова, али ме стварност затвара у своју ружну кућу од еспарто траве. Пишу ми из Резиденције и кажу да немају собу. Ово је страшно! Како ћу ићи негде другде? Плаше ме средина Бароха и Галдоса, газдарица, опаки студент... Какав ужас! Па да не причамо ништа о Замасоису итд... Ужасно! Дакле, док не будем имао собу сам у Резиденцији, не идем у Мадрид... Каква штета! [...] Имам лошу сенку. И морам да изађем, чујеш ли? Давим се. Ова страшна и празна провинцијска средина испуњава моје срце паучином.”
„Дан када глад буде искорењена са земље, доћи ће до највеће духовне експлозије коју је свет икада видео. Човечанство не може да замисли радост која ће провалити у свет на дан те велике револуције.”
„Мислите да ране зарастају временом, да зидови крију људе, али није тако, није тако. Кад се нешто једном слегне у човеково срце, нико то не може уклонити!”
„Сваки тренутак, свака особа, сваки однос може бити клица драмског дела. Свако биће које сретнемо пролази кроз различите драматичне климе током свог живота, умирући у бескрајном спајању до своје последње сцене.”
„Ја сам брат свим људима, а гаде ме они који слепо воле своју домовину и постају жртве празних националистичких идеала.”
„Ниједан песник не зна шта је поезија.”
