Сара Десен

Сара Десен (6. јун 1970) - је америчка књижевница који живи у Чепел Хилу, у Северној Каролини.

Цитати

„Никада не постоји време ни место за праву љубав. Она се дешава случајно, у тренутку откуцаја срца, у једном једином бљескавом, пулсирајућем тренутку.”

„Не би требало да је лако бити невероватан. Иначе би све било. Ствари за које се бориш и мучиш пре него што их заслужиш имају највећу вредност. Кад је нешто тешко добити, још ћеш се више трудити да га не изгубиш.”

„Први пут си поверовала у себе. Поверовала да си лепа — и цео свет је то поверовао са тобом.”

„То је као кад си мали и сретнеш учитељицу или библиотекарку у продавници, и тако те изненади јер ти никад није пало на памет да постоје ван школе.”

„Ако је нешто заиста важно, судбина се побрине да ти се некако врати и да ти још једну шансу.”

„Није све савршено, нарочито на почетку. И у реду је имати мало кајања понекад. Проблем је када то осећаш стално и не можеш ништа да учиниш поводом тога… тада настаје невоља.”

„Пријатељи су искрени једни према другима. Чак и када истина боли.”

„Твоја прошлост је увек твоја прошлост. Чак и ако је заборавиш, она памти тебе.”

„Дом није одређена кућа или један град на мапи. То је било где где су људи који те воле, кад год сте заједно. Не место, већ тренутак, па онда још један, који се нижу као цигле и граде заклон који носиш са собом целог живота, ма где ишла.”

„Два ујутру, прогутао је, па рекао: Знаш. Особа коју можеш да позовеш у два после поноћи и на коју можеш да рачунаш, без обзира на све. И ако спава. И ако је хладно. И ако треба да те вади из затвора… Доћи ће. То је као највиши ниво пријатељства.”

„Одједном сам помислила да међу нама постоји нешто заједничко. Природна хемија, ако хоћеш. Имала сам осећај да ће се нешто велико догодити. Нама обома. Да смо, заправо, створени једно за друго.”

„Музика је велики ујединитељ. Невероватна сила. Нешто што људи који се не слажу ни око чега другог могу да имају заједничко.”

„Прошлост утиче на садашњост и будућност, на начине које видиш и на милион оних које не видиш. Време није нешто што можеш лако поделити — нема јасног почетка, средине или краја. Могла сам да се претварам да остављам прошлост иза себе, али она мене није.”

„Не можеш једну особу претворити у свој цео свет. Трик је у томе да узмеш оно што ти свако може дати и од тога изградиш свој свет.”

„На крају, све се своди на тајминг. Једна секунда, један минут, један сат — могу направити огромну разлику.”

„Истина је да сам била повређена у животу. Доста пута. Али исто тако је истина и да сам волела и била вољена. А то има своју тежину. Већу тежину, по мом мишљењу. Као онај дијаграм који смо помињали раније — на крају ћу погледати свој живот и видети да је највећи део био љубав. Проблеми, разводи, туга… и то ће бити ту, али као мали парчићи.”

„Не можеш испланирати тренутак када ће се ствари вратити на прави пут, исто као што не можеш испланирати тренутак када ћеш се изгубити.”

„Не знам. Само зато што је неко леп не значи да је добар. И обрнуто. Нисам за спољашност. Волим мане — чине ствари занимљивим.”

„Поента је да на свету има много људи. Нико никада неће видети ствари потпуно као ти; то се једноставно не дешава. Па кад нађеш некога ко види макар пар ствари исто као ти — поготово важних — држи га се.”

„Јер песма може да те врати у тренутак, место или особу — одмах. Ма колико се све променило, и у теби и у свету, та песма остаје иста, баш као тај тренутак.”

„Невероватно је како можеш залутати далеко од онога што си планирала, а опет завршити тачно тамо где треба да будеш.”

„Да је све увек глатко и савршено, навикла би се на то, знаш? Мора мало да буде нереда с времена на време. Иначе никад нећеш заиста уживати кад ствари крену како треба.”

„Да га ниси волела, ово се никада не би десило. Али јеси. И прихватање те љубави и свега што је дошло после ње део је пуштања.”

„Не можеш само искључити своје срце као чесму; мораш отићи до извора и осушити га — кап по кап.”

„Али у стварном свету не можеш једноставно пресећи породицу на пола: мама на једну страну, тата на другу, дете равномерно поделе. То је као када поцепаш папир на два дела — колико год се трудиш, ивице се никада не поклопе савршено. Оно што не видиш, они најситнији делићи који се изгубе у цепању, баш они спречавају да све поново буде потпуно.”

„Да ниси увек морала бирати између тога да заувек одеш или да јурнеш још дубље. У тренуцима када стварно значи, можда је довољно — чак више него довољно — само бити ту.”

„Увек касно ноћу, када је све друго тихо, те би се гласове дигли као духови — тихи, језиви — пунећи ти мисли док напокон не заспиш.”

„Што даље идеш, више имаш чиме да се поносиш. У исто време — да би далеко стигла, мораш почети од позади. Али на крају, можда није ни битно како си стигла негде. Важно је само да си стигла.”

„Била сам исцрпљена, сломљена. Узео је готово све. Али био је све што сам имала, све ово време. И када га је полиција одводила, истргла сам се из руку вољених, плачући, вриштећи, болећи у сваком делу себе — покушавајући да га задржим.”

„„Не знам“, рекла сам, гласом који као да није био мој, „како да помогнеш некоме ко не жели твоју помоћ? Шта радиш када ништа не можеш да учиниш?“”

„И док је изгледало као да видиш све, заправо ниси. Само делиће који личе на целину.”

„Све што можеш јесте да понесеш онолико терета колико можеш да издржиш. А ако имаш среће, постоји неко близу ко може да понесе остатак.”

„Постоји нешто очигледно у празнини, чак и када покушаваш себе да убедиш супротно.”

„Љубав је тако непредвидива. То је оно што је чини толико лепом.”

„Али чудно је, када ти стално говоре да је нешто сигурно — као да ће се месец вратити. Треба ти доказ. А док чекаш, осећаш како се цела равнотежа твог света нагиње. Лудило. Али када прође и месец се заиста врати, то је најбоље — јер је то све што желиш, све се сужава на тај један тренутак. Велики налет, као да је на секунд све поново у реду. Невероватно.”

„Избори које сада правиш, људи којима се окружујеш — сви они имају потенцијал да утичу на твој живот, чак и на то ко си — заувек.”

„Делови и комади били су увек лакши за прихватити. Цела слика, читава прича — то је већ нешто сасвим друго. Али никад не знаш. Понекад те људи могу изненадити.”

„Мислим, није ни изненађујуће. Када једном нешто волиш, увек га на неки начин волиш. Мораш. Постане део тебе заувек.”

„Али то је био проблем са одговорима. Тек када их изговориш схватиш да понекад нису оно што људи желе да чују.”

„Не чини те племенитом то што си се повукла из нечега што није функционисало, чак и ако мислиш да си ти крива. Поготово тада. То те само чини неким ко одустаје. Јер ако си ти проблем, вероватно можеш бити и решење. Једини начин да сазнаш јесте да покушаш поново.”

„Није ми био дечко. Али није био ни само пријатељ. Наш однос се протезао између та два пола, зависно од друштва, количине пића и још неких фактора. То ми је савршено одговарало јер обавезе никад нису биле моја ствар. И није било тешко — једини трик био је да никад не даш више него што си спремна да изгубиш.”

„Можда и не, рекла је док смо прилазиле колима. Али можда то и није тако лоше. Не можеш волети некога тако само једном у животу. Претешко је, превише боли кад се заврши. Првог дечка најтеже је преболети, Хејвен. Тако свет функционише.”

„Можда није била бајка. Али бајке ионако нису стварне. Моје јесу.”

„Понекад питање може болети више него одговор.”

„Као реч на страници коју си читао милион пута, а која одједном изгледа чудно, погрешно, страно. И уплашиш се на тренутак, као да си нешто изгубио — иако не знаш тачно шта.”

„Схватила сам колико је заиста тешко гледати некога кога волиш како се мења пред твојим очима. Не само што је страшно — избаци те из равнотеже.”

„Поента је да никад не можеш бити сто посто сигурна ни у кога ни у шта. Зато остаје избор: или се надаш најбољем или очекујеш најгоре.”

„Ако очекујеш најгоре, никад нећеш бити разочаран.”

„ Опет сам помислила како никад не можеш знати шта заправо видиш једним погледом, у пролазу. Добро или лоше, право или погрешно — увек има много више.”

„Само слаба особа треба некога поред себе све време.”

„Није био тип за показивање осећања, ни речима ни делима. Мрзео је парове који се љубе по ходницима и нервирали су га и најмање ‘слатке’ сцене у филмовима. Али знала сам да му је стало: само је то показивао суптилније. У начину на који би ми ставио руку на леђа, или како би се насмешио кад га изненадим нечим што кажем. Некад сам можда желела више, али сам временом прихватила његов начин. А били смо заједно стално. Није морао да доказује како се осећа. Као и за много тога другог — требало је да знам.”

„Пала је, повредила се, осећала. Живела је. И упркос свим својим падовима, још је имала наду. Можда ће следећи пут бити прави. А можда и неће. Али ако не уђеш у игру, никад нећеш сазнати.”

„Породица није нешто што је статично. Људи се жене, разводе. Рађају се и умиру. Увек се мења, претвара у нешто друго.”

„Живот је ужасно, ружно место ако немаш најбољег пријатеља.”

„Љубав је потреба за неким. Љубав је подношење нечијих лоших особина зато што те оне, на неки начин, употпуњују.”

„Ниједна веза није савршена, никада. Увек постоје начини на које мораш да се савијеш, да правиш компромисе, да се нечега одрекнеш како би добио нешто веће...Љубав коју имамо једно према другом већа је од тих малих разлика. И то је кључ. То је као велики кружни графикон, а љубав у вези мора да буде највећи део. Љубав може много тога да надокнади.”

„Дође тренутак када свет утихне и једино што остане јесте твоје сопствено срце. Зато је боље да научиш како оно звучи. У супротном никада нећеш разумети шта ти говори.”

„Долазим до тога да прихватам чињеницу да волети некога захтева скок вере, а да мекано приземљење никада није загарантовано.”

„Неке ствари не трају заувек, али неке трају. Попут добре песме, добре књиге или добре успомене коју можеш извадити у својим најмрачнијим тренуцима, поравнати јој углове и загледати се, надајући се да ћеш и даље препознати особу коју тамо видиш.”

„Музика је потпуна константа. Зато имамо тако снажну висцералну везу с њом, знаш? Јер песма те може одмах вратити у тренутак, на место или код неке особе. Без обзира на све што се у теби или свету променило, та песма остаје иста, баш као тај тренутак.”

„Ствар је у томе...Мислим да неке ствари треба да буду сломљене. Несавршене. Хаотичне. То је начин на који универзум обезбеђује контраст, знаш? Морају постојати понеке рупе на путу. Такав је живот.”

„Е то је ствар. Никада се не навикнеш на то, на идеју да некога више нема. Баш кад помислиш да си се помирио с тим, да си прихватио, неко ти на то скрене пажњу и погоди те изнова, баш онако шокантно.”

„Понекад изгледа сигурније држати све у себи, где једина особа која може да суди си ти сам.”

„Знаш, када функционише, љубав је прилично невероватна. Није прецењена. Постоји разлог за све оне песме.”

„Много је лакше бити изгубљен него пронађен. Зато стално трагамо, а ретко смо откривени — толико брава, а премало кључева.”

„Знала сам, у тишини која је уследила, да се овде може догодити било шта. Можда је прекасно; можда сам опет пропустила своју прилику. Али бар ћу знати да сам покушала, да сам узела своје срце и пружила руку, ма какав био исход.‘У реду’, рекао је. Удахнуо је. ‘Шта би урадила кад би могла да урадиш било шта?’Закорачила сам ка њему, затворивши простор између нас. ‘Ово’, рекла сам. И онда сам га пољубила.”

„Никада не би требало да те изненади када те неко третира с поштовањем — требало би то да очекујеш.”

„Шта је породица? То су људи који те присвајају. У добру, у злу, у деловима или целог, то су они који се појављују, који остају, без обзира на све. Није се радило само о крвним везама или дељеним хромозомима, већ о нечему ширем, већем. Током времена имамо много породица. Породица из које потичемо, породица коју створимо, и групе кроз које пролазимо док се све то дешава: пријатељи, љубави, понекад чак и странци. Ниједна није савршена, и не можемо то да очекујемо. Не можеш једну особу учинити својим целим светом. Трик је у томе да узмеш оно што свако од њих може да ти да и од тога изградиш свој свет.”

„Све је у погледу. И то мислим када говорим о заувек. За свакога од нас наше ‘заувек’ може да се заврши за сат времена, или за сто година. Никад са сигурношћу не знаш, па је боље да учиниш да сваки секунд вреди.”

„Волим мане. Мислим да ствари због њих постају занимљиве.”

„Сви могу да се сакрију. Суочити се са стварима, проћи кроз њих — то је оно што те чини снажним.”

„Држати људе подаље од себе и ускраћивати себи љубав — то те не чини снажним. Напротив, чини те слабијим. Зато што то радиш из страха.”

„Јер ово се дешава када покушаш да побегнеш од прошлости. Она те не само сустигне — она те престигне...потирући будућност.”

„Дође време у сваком животу када свет утихне и једино што преостане јесте твоје срце.”

„Сви имају своју слабу тачку. Ту једну ствар која ће, упркос свим твојим напорима, увек моћи да те обори на колена, без обзира на то колико си иначе јак.”

„Све што сам икада желела било је да заборавим. Али чак и кад сам мислила да јесам, делићи су наставили да израњају, попут комадића дрвета који испливавају на површину, наговештавајући олупину брода испод.”

„Неки људи једноставно не могу да иду даље, знаш, да тугују, исплачу се и заврше с тим. Или бар тако изгледа. Али ја...не знам. Нисам желела да то поправим, да заборавим. Није то било нешто покварено. То је само...нешто што се десило. А ја само проналазим начине, сваког дана, да се крећем око тога. Да поштујем, да се сећам, и да наставим даље у исто време.”

„Не можеш увек добити савршен тренутак. Понекад само мораш да учиниш најбоље што можеш, у датим околностима.”

„Без обзира на то колико је времена прошло, те ствари и даље утичу на нас и на свет у ком живимо. Ако не обраћаш пажњу на прошлост, никада нећеш разумети будућност. Све је повезано.”

„Могла сам, требала сам, била бих… У прошлом времену све звучи тако лако.”

„Не верујем у неуспех, јер самим тим што кажеш да си подбацио, признао си да си покушао. А онај ко покуша није неуспех. Они који су за мене истински неуспели су они који никада ни не покушају. Они који седе на каучу, кукају и чекају да се свет промени због њих.”

„Судбина твог срца је твој избор и нико други нема право гласа.”

„Давно сам научила да не будем избирљива када су опроштаји у питању. Нису загарантовани нити обећани. Имаш среће, више него благослова, ако уопште добијеш збогом.”

„Живот је пун грешака. Треба да омашиш понекад. То је неизоставан део људског постојања.”

„Питала сам се како је то волети некога толико? Толико да више не можеш да контролишеш себе када ти се приближи, као да би могао да се отмеш свему што те држи и бациш се на њега снагом која би вас обоје лако надвладала.”

„Постоје неке ствари у овом свету на које се ослањаш, као на сигурну опкладу. А када те изневере, помере се са места на које си их пажљиво поставио, то ти уздрма веру, баш ту где стојиш.”

„Оно што мораш да одлучиш… јесте какав живот желиш. Ако би твоје ‘заувек’ завршило сутра, да ли би овако желела да га проведеш? Слушај, истина је да ништа није загарантовано. Ти то знаш боље од свих. Зато се не плаши. Буди жива.”

„Не можемо очекивати да сви буду ту за нас, сви одједном. Зато је срећа што ти је, заправо, потребан само неко.”

„Питала сам се шта је теже, на крају. Сам чин причања, или особа којој то говориш. Или можда, када то већ изговориш, једино што заиста значи јесте сама прича.”

„Туга може бити терет, али и сидро. Навикнеш се на ту тежину, на то како те држи на месту.”

„Мора да постоји средина. Без ње, ништа никада не може бити заиста целовито. Јер то није само простор између, већ и оно што све држи на окупу.”

„Морам признати, неузвраћена љубав је много боља од стварне. Мислим, савршена је… Док нешто никада не почне, не мораш бринути о томе како ће се завршити. Има бесконачан потенцијал.”

„То је проблем када се бавиш неким ко је заиста добар слушалац. Не упада ти у реченице, не спашава те од тога да их довршиш, не прича преко тебе и не дозвољава да оно што успеш да изговориш буде изгубљено или измењено. Уместо тога, чека — па мораш да наставиш.”

„Чудно је како једна прелепа песма може испричати тако тужну причу.”

„Више нисам имала илузија о љубави. Долази, одлази, остави последице или не остави. Људи нису створени да буду заувек заједно, без обзира шта песме говоре.”

„Ако покушаш било шта — да смршаш, да се побољшаш, да волиш, да учиниш свет бољим местом — већ си постигао нешто дивно, пре него што си и почео. Заборави на неуспех. Ако ствари не испадну онако како желиш, држи главу горе, буди поносан. И покушај поново. И поново. И поново!”

„Не можеш само бирати и одбирати по вољи када неко зависи од тебе или те воли. То није као прекидач за светло, лако се укључи или искључи. Ако си унутра, унутра си. Ако си ван, онда си ван.”

„Толике верзије само једне успомене, а ниједна није ни права ни погрешна. Уместо тога, све су делови. Тек када се споје, руб уз руб, могу макар да почну да причају целу причу.”

„ Понекад морамо бити задовољни оним што људи могу да нам понуде. Чак и ако то није оно што желимо, бар је нешто.”

„Почела сам да схватам да непознато није увек оно чега се највише треба плашити. Људи који те најбоље познају могу бити ризичнији, јер речи које кажу и ствари које мисле имају потенцијал да буду не само застрашујуће, већ и истините.”

„Никада не можеш само тако прећи из везе у пријатељство. То је лаж. То је само нешто што људи кажу да би избрисали осећај коначности после раскида. А неко то увек схвати озбиљније него што јесте, и онда буде још више повређен када, неизбежно, то ‘пријатељство’ остане неколико степеника испод претходне везе, па као да се раскид догоди поново. Само још хаотичније.”

„Истина о заувек је да се дешава управо сада.”

„Крај је крај. Колико год страница, реченица и дивних прича водило до њега, он ће увек изговорити последњу реч.”

„Живот може бити дуг или кратак, све зависи од тога како одлучиш да га живиш. То је као заувек — увек се мења. За било кога од нас наше ‘заувек’ може да се заврши за сат времена или за сто година. Никад не можеш знати сигурно, зато је боље да сваки секунд рачуна. Мораш да одлучиш какав желиш да буде твој живот. Ако би твоје ‘заувек’ завршило сутра, да ли би желела да си га овако проживела?”

„Али било је у реду не уклапати се свуда, све док се уклапаш негде.”