Пређи на садржај

Рањени орао (ТВ серија)

Додај везе
Извор: Викицитат
Часни људи побеђују безкарактерне.

Рањени орао је српска телевизијска серија из 2008. године о љубавном животу протагонисткиње Анђелке Бојанић.

Режија: Здравко Шотра. Сценарио: Здравко Шотра, по мотивима истоименог романа Мир-Јам.

Анђелка

[уреди]
  • Часни људи побеђују безкарактерне.
    • Еп. 10.
  • Никада жена није предуго у срцу једног мушкарца. Ето ја сам данас усамљена жена и вероватно ћу бити усамљена целог свог живота.
    • Еп. 13.
  • Ако све свалимо на жене онда заиста не морамо више да причамо ко је за шта крив, кад су то жене.
    • Еп. 13.
  • Сви ме као воле, а заправо ме нико истински не воли.
    • Еп. 13.

Капетан Ненад Алексић

[уреди]
  • Ви сте као звезда, појавите се и одмах ишчезнете.
    • Еп. 9.
  • Лагао бих себе ако бих се помирио са братским осећањима према Вама. И ако бих веровао да могу да Вас избацим из главе тек тако. Не могу.
    • Еп. 13.

Угљеша Кнежевић

[уреди]
  • Самоћа је добар исцелитељ, ту човек најбоље упозна себе, али самоћа је и тешка и несносна.
    • Еп. 4.
  • Човек идеализује жену не знајући шта се скрива у њеној души.
    • Еп. 10.
  • Осећања могу да натерају човека на лудост.
    • Еп. 10.
  • Не треба о људима мислити најгоре.
    • Еп. 13.

Гојко Марић

[уреди]
  • Да ли знате како бих желео, да могу, да вратим прошлост и да Вас учиним срећном женом? Да ли то знате?
    • Еп. 9.
  • Жене умеју да буду страховито свирепе, страховито.
    • Еп. 10.
  • Зашто збогом, зар Вас не могу мало пратити?
    • Еп. 10.
  • Ја сам путник, ја воли свет, волим живот, волим жене.
    • Еп. 15.
  • Ја сам жив и моја љубав је жива више него икада.
    • Еп. 15.

Сафет Омеровић

[уреди]
  • Има пуно дјевојака, него је проблем што ни једна није за мене.
    • Еп. 10.
  • Ја Вас никад нећу заборавитʼ, ушли сте у мој живот као пјесма и отишли, мала бјела госпођо.
    • Еп. 15.

Дијалози

[уреди]
Анђелка: Један ми је оскрнавио тело, други убио душу. Ја сам сад безвредна и ништавна ствар. Шта ће мени живот?
Нада: Нема више оних идеалних девојака као некад.
Злата: Е, па нема више ни идеалних мушкараца, они су ти који нас наводе на грех.
Самоћа је добар исцелитељ, ту човек најбоље упозна себе, али самоћа је и тешка и несносна.
Анђелка: Пробаћу да потражим посао негде у унутрашњости. Самоћа би ми пријала.
Угљеша: Да, самоћа је добар исцелитељ, ту човек најбоље упозна себе, али самоћа је и тешка и несносна; ево ја се бојим да сам већ постао саможив, а некад сам тако волео друштво, песму.
Анђелка: Шта је Вас могло да натера да се тако осамите?
Угљеша: Оставимо то. Мој живот није весела прича.
[у возу, једно наспрам другог, седе Гојко и Анђелка]
Анђелка: Ако нико не уђе, ја ћу да изађем.
Гојко Марић: Госпођо, зашто сте тако немилосрдни према мени? Зашто? Рекао сам: кајем се за све што сам згрешио према Вама. Кајем се. Да ли знате како бих желео, да могу, да вратим прошлост и да Вас учиним срећном женом? Да ли то знате?
Ви сте као звезда, појавите се и одмах ишчезнете.
Ненад: Ви сте као звезда, појавите се и одмах ишчезнете.
Авијација је највеће чудо данашњег доба.
[у трамвају седе Анђелка и Гојко]
Гојко Марић: Ви волите ваздухопловне авијатичаре?
Анђелка: Па зашто их не бих волела, авијација је највеће чудо данашњег доба?
Гојко Марић: Ма да! да. И пилоти су највећи људи данашњег доба. Да. Боже мој, и ја их такође волим.
[Анђелка га накратко погледа]
Гојко Марић: Знате, ја сам предосећао да ћу Вас данас срести, јесте ли Ви то предосећали?
Анђелка: Замислите, нисам ни мислила на Вас.
Гојко Марић: Да, знам, знам — ау. Жене умеју да буду страховито свирепе, страховито.
Анђелка: Рекла сам Вам збогом господине.
Гојко Марић: Зашто збогом, зар Вас не могу мало пратити? Добро, у реду, видим да авијација побеђује цивиле.
Анђелка: Не, него часни људи побеђују безкарактерне.
Угљеша: Човек идеализује жену не знајући шта се скрива у њеној души.
Угљеша: Ко би мене још волео?
Анђелка: Ја не знам зашто Ви себе толико потцењујете.
Угљеша: Осећања могу да натерају човека на лудост.
Сафет: А нешто ми се чини да та ваша нова блуза баца неки чудан сјај на Ваше лице. [смех]
Анђелка: [смех] Јако поетично. Па?
Сафет: Па Вама од тог сјаја очи сијају као љубичице.
Анђелка: А како је могуће да Ви немате девојку?
Сафет: Па има, има пуно дјевојака, него је проблем што ни једна није за мене.
Анђелка: А јесте размишљали како је то чудно да се баш тад сретнемо, Ви и ја, као да је нека сила то удесила, нека сила која нас је везивала још од детињства?
Ненад: Ја на том Анђелкином табачићу нисам могао да видим њој очи, ни косу, ни те усне, ништа нисам могао да видим.
Анђелка: Немојте да црвеним, молим Вас.
Ја сам данас усамљена жена и вероватно ћу бити усамљена целог свог живота.
Ненад: Лагао бих себе ако бих се помирио са братским осећањима према Вама. И ако бих веровао да могу да Вас избацим из главе, тек тако, не могу.
Анђелка: Верујте ми да је то лако. Никада жена није предуго у срцу једног мушкарца. Ето ја сам данас усамљена жена и вероватно ћу бити усамљена целог свог живота.
Угљеша: А што сте се Ви ућутали? Имате глас као птичица. Нажалост, ускоро ћете отући и ја више нећу слушати птичице. [смех]
Анђелка: [смех] Имате и Ви пуне лугове птичица које Вама цвркућу сваки дан.
Угљеша: Ви сте лепа жена имате сигурно обожаваоце и овде и тамо доле.
Анђелка: Немам ја никог. Мада, увек има оних који усамљену жену спопадају, ако под њима подразумевате обожавају.
Угљеша: Не треба о људима мислити најгоре.
Ненад: Ја не разумем Ваше поступке, нисте ми јасни уопште? [удише и издише] Ужасно ме љутите.
[заћуташе]
Анђелка: Па онда оставите, нека Вам време објасни.
Ненад: Време, а? А шта дотле?
Анђелка: Дотле?
Ненад: Да.
Анђелка: Ништа.
Ненад: Анђелка, немојте се играти. Играјући се осећањима жене нас терају да чинимо разноразне грешке.
Анђелка: Ако све свалимо на жене онда заиста не морамо више да причамо ко је за шта крив, кад су то жене.
Сафет: Ја сам Вам исповједио своју жарку љубав и сада вам могу отворено рећи: Анђелка, уби ме чежња за Вама.
Анђелка: Ових дана стално слушам љубавне изјаве. Сви ме као воле, а заправо ме нико истински не воли.
Гојко Марић: Ја сам путник, ја воли свет, волим живот, волим жене.
Анђелка: Умрли сте и Ви и Ваша љубав, сећате се јавили сте ми писмом?
Гојко Марић: Ја сам жив и моја љубав је жива више него икада.
Сафет: Ја Вас никад нећу заборавитʼ, ушли сте у мој живот као пјесма и отишли, [шапће] мала бјела госпођо.

Улоге

[уреди]

Спољашње везе

[уреди]
Преузето из „https://sr.wikiquote.org/w/index.php?title=Рањени_орао_(ТВ_серија)&oldid=61034”