Публилије Сир
Публилије Сир ( од 85. до 43. године пре нове ере) је био латински писац, најпознатији по својим сентенцијама.
Цитати
[уреди]„Незнање је блаженство (In nil sapiendo vita iucundissima est)”
„Смрт је срећна за дете, горка за младића, прекасна за старца. (Mors infanti felix, iuveni acerba, nimis sera est seni.)”
„Можда није у реду, али ако се исплати, мислите тако (quamvis non rectum quod iuvat rectum putes)”
„Циљ оправдава средства (honesta turpitudo est pro causa bona)”
„Промишљање учи мудрости (deliberando discitur sapientia)”
„Промишљање често губи добру шансу (deliberando saepe perit occasio)”
„Част међу лоповима (etiam in peccato recte praestatur fides)”
„Најмање речено, најскорије поправљено (male dictum interpretando facias acrius)”
„Ниједан човек није херој за свог собара (inferior rescit quicquid peccat superior)”
„Где је јединство, увек је победа (Ubi concordia, ibi semper victoria).”
„Називати себе срећним значи изазвати катастрофу (irritare est calamitatem cum te felicem voces)”
„Нужност даје закон, а да га сама не признаје (necessitas dat legem non ipsa accipit)”
„Он даје сиромашном човеку дупло више добра ко даје брзо (inopi beneficium bis dat qui dat celeriter)”
„Свако може да држи кормило када је море мирно.”
