Љубомир Недић

Љубомир Недић (25. април 1858 — 29. јул 1902) је био српски књижевни критичар.

Цитати

• …оно што чини песму и чини песника, то нису само стихови, него још, и пре свега, осећање.
  • Песме Милете Јакшића (1900)

• Прави уметник треба свакада да уме одвојити што је главно од онога што је споредно, да уме распоредити и одредити свачему његово право место у саставу целине… Ни један од приповедача српских ту вештину није разумевао ни приближно као Лазаревић.
  • Л. К. Лазаревић (1900), III

• Хрвати, о којима је Вук онако добро рекао да имају државу (какву то је њихова ствар) и да им треба још само народ, сасвим су право судили када су прионули да створе себи језик: није ли језик најбитнија одлика народа? Тако је постао од српског једног диалекта хрватски језик; онако исто као што је, постао и један земаљски (по аналогији, са нашки?), по Г. Јагићу, босански језик. Ако је Хрватима тај језик добар, и они се њим споразумевају, ми против тога немамо ништа. Ми смо им дали основу, облике, и законе; речи, ако им нису добре оне које смо им ми дали, могу, слободно, и сами правити; могу их, по нама, ако хоће, узимати и из Волапика. То је њихов, хрватски језик, и они га могу удешавати како хоће. Нас се тиче наш, српски језик; њега морамо чувати од свега што би могло штетно утицати на чистоту његову, па и од Хрваштине.
  • Хрваштина у српскоме језику (1900)

• Задаћа је Науке, да испита, шта је у разним веровањима основано, а шта није, те да тако ослободи човека ропства незнања и поведе га Истини јер једина је она, а не слепа Вера, која спасава.
  • О сну и сновима (1889)