Јукио Мишима

Јукио Мишима (14. јануар 1925 − 25. новембар 1970), био је јапански књижевник, песник, драматург, националиста, глумац, модел, режисер и оснивач парамилитарне организације Татенокај.

Цитати

• Оно што преображава овај свет то је — знање. Схваташ ли шта хоћу да ти кажем? Нема ничег другог што може да промени овај свет. Само знање је у стању да га преобрази, остављајући га истовремено управо онаквим какав јест. Кад посматраш свет са знањем, онда схваташ да су ствари непромењиве, а да се истовремено стално мењају. Можда ћеш се упитати чему нам све то служи. Дозволи да ти објасним на овај начин — људска бића поседују оружје знања како би живот учинила подношљивим. Животињама то није потребно. Животињама није потребно знање нити ишта слично томе да би им живот био сношљивији. Али људским бићима је потребно нешто и помоћу знања она од саме неподношљивости живота могу да направе оружје, иако та његова неподношљивост, истовремено, није ништа мања. Ето, у томе је ствар.
  • Златни павиљон (1959) (Превео Дејан Разић)

• Има нешто што ми се још и сада чини чудноватим. Ја, у ствари, нисам био обузет суморним мислима. Суочавао сам Се само са лепотом, која ме је једино занимала и која је била мој стварни проблем. Не бих могао рећи да је рат утицао на мене тако што би ме испунио суморним мислима. Када се човек усредсреди само на појам лепоте, и несвесно се суочава са најмрачнијим мислима које постоје на овом свету. Тако су, чини ми се, саздана људска бића.
  • Златни павиљон (1959) (Превео Дејан Разић)

Цитати о Мишима

На фотографији која нам показује Мишима како држи опроштајни говор, може се приметити да Мишима око чела носи онај завој који, по јапанској традицији, означава и квалификује камиказе, оне који су већ изабрали смрт уместо живота. Мишима није хтео покренути масе на обарање власти, већ је хтео покренути савест, пробудити вредности човека, не толико самим говором колико примером смрти, коју је себи унапред одредио. Чин Мишима циљао је […] не на један преокрет у политичком смислу, већ на исправљање човека у метафизичком смислу.

• Идиотизам „јавног мњења” видео је у говору Мишима покушај харангирања и војног пуча, а у самоубиству гест очајања због неуспеха побуне. Такво објашњење тачно означава управо отуђеност људи од Традиције. На фотографији која нам показује Мишима како држи опроштајни говор, може се приметити да Мишима око чела носи онај завој који, по јапанској традицији, означава и квалификује камиказе, оне који су већ изабрали смрт уместо живота. Мишима није хтео покренути масе на обарање власти, већ је хтео покренути савест, пробудити вредности човека, не толико самим говором колико примером смрти, коју је себи унапред одредио. Чин Мишима циљао је, зар је то потребно рећи, не на један преокрет у политичком смислу, већ на исправљање човека у метафизичком смислу. Циљ чина Мишиме није дакле у револуцији околности, већ у револуцији, звезданој револуцији човека.
  • Драгош Калајић, Упориште (1971), „Генерација дандија, нихилиста и самураја”, III