Петар II Петровић Његош

Извор: Wikiquote

Петар II Петровић Његош, српски песник, филозоф, владика и владар Црне Горе.

Цитати[уреди]

Тијело стење под силом душевном, колеба се душа у тијелу; море стење под силом небесном; колебљу се у мору небеса. Нико срећан, а нико довољан; нико миран, а нико спокојан. Све се човјек брука за човјеком; гледа мајмун себе у зрцало.
Липо, љепо, лепо и лијепо, било, бјело, бело и бијело-листићи су једнога цвијета, у пупољ се један одњихали.

Горски вијенац[уреди]

У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци!
Ћуд је женска смијешна работа! Не зна жена ко је какве вјере; стотину ће промијенит вјерах да учини што јој срце жуди.
Страх животу каља образ често. Ко на брдо, ак и мало, стоји више види но онај под брдом.
Очи зборе што им вели срце.
Тешко земљи куда прође војска.
Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га, ал' зубе поломи.
Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека.
Вук на овцу своје право има ка тиранин на слаба човјека; ал тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветлија!
Самообмана је убитачна и за људе и за народе.
Што људи хоће, то и време трпи.
Будале су с очима слепе.
Иза туче ведрије је небо, иза туге бистрија је душа, иза плача веље појача.
Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом.
Без муке се песма не испоја, без муке се сабља не сакова!
Јунаштво је цар зла свакога, а и пиће најслађе душевно, којијем се пјане покољења. Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити!
Вјечна зубља вјечне помрчине нит догори нити свјетлост губи.
Благо оном ко рано полуди, цео живот му прође у весељу.