Петар II Петровић Његош, српски песник, филозоф, владика и владар Црне Горе.
| “ |
Тијело стење под силом душевном, колеба се душа у тијелу; море стење под силом небесном; колебљу се у мору небеса. Нико срећан, а нико довољан; нико миран, а нико спокојан. Све се човјек брука за човјеком; гледа мајмун себе у зрцало. |
” |
| “ |
Липо, љепо, лепо и лијепо, било, бјело, бело и бијело-листићи су једнога цвијета, у пупољ се један одњихали. |
” |
| “ |
У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци! |
” |
| “ |
Ћуд је женска смијешна работа! Не зна жена ко је какве вјере; стотину ће промијенит вјерах да учини што јој срце жуди. |
” |
| “ |
Страх животу каља образ често. Ко на брдо, ак и мало, стоји више види но онај под брдом. |
” |
| “ |
Очи зборе што им вели срце. |
” |
| “ |
Тешко земљи куда прође војска. |
” |
| “ |
Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га, ал' зубе поломи. |
” |
| “ |
Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека. |
” |
| “ |
Вук на овцу своје право има ка тиранин на слаба човјека; ал тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветлија! |
” |
| “ |
Самообмана је убитачна и за људе и за народе. |
” |
| “ |
Што људи хоће, то и време трпи. |
” |
| “ |
Будале су с очима слепе. |
” |
| “ |
Иза туче ведрије је небо, иза туге бистрија је душа, иза плача веље појача. |
” |
| “ |
Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом. |
” |
| “ |
Без муке се песма не испоја, без муке се сабља не сакова! |
” |
| “ |
Јунаштво је цар зла свакога, а и пиће најслађе душевно, којијем се пјане покољења. Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити! |
” |
| “ |
Вјечна зубља вјечне помрчине нит догори нити свјетлост губи. |
” |
| “ |
Благо оном ко рано полуди, цео живот му прође у весељу. |
” |
