Артур Шопенхауер

Извор: Викицитат

Артур Шопенхауер, немачки филозоф.

Артур Шопенхауер (1855)


Садржај
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
A B C Č Ć D Đ E F G H I J K L Lj M N Nj O P R S Š T U V Z Ž
Q W X Y

Б[уреди]

  • "Богатство је налик на морску воду; што је више пијемо, то смо жеднији."
  • "Будала трчи за ужицима живота и схвата да је преварена. Мудрац избегава невоље."

В[уреди]

  • "Вера је као и љубав: она се не да наметнути. Зато и јесте узалудан сваки труд да се она државним мерама уведе или учврсти."
  • "Вере су као ватра: њима је, да би светлиле, потребан мрак."
  • "Веровање и знање односи се једно према другоме као птице на ваги: колико се једна спусти, толико се друга дигне."

Д[уреди]

  • "Да би се признала туђа вредност, треба имати сопствену."
  • "Да је човечанство одувек било разумно, историја не би била дугачка хроника глупости и злочина."
  • "Дивљаци се узајамно прождиру, а питоми се узајамно варају."
  • "Дружевност спада у најопасније, можда чак и убитачне склоности, пошто нас доводи у додир са људима од којих је већина морално рђава а интелектуално тупа или изопачена."

З[уреди]

  • "Здравље надмашује сва могућа добра тако знатно да је здрав просjак сретнији од болесног краља."
  • "Зашто су обични људи тако друштвени и прилагодљиви? Зато што лакше подносе друге него себе."

И[уреди]

  • "Извор наше среће је у субјективним особинама: племенитом карактеру, подузетном духу, сретном темпераменту, ведром уму и здравом телу."

К[уреди]

  • "Као што је љубав према животу заправо само страх од смрти, тако и друштвеност људи заправо није директна; она се, наиме, не заснива на љубави према друштву, него на страху од самоће."
  • "Ко је паметан, тај ће у разговору мање мислити на оно о чему говори, а више на онога са ким разговара. Ако тако буде чинио, може бити уверен да неће рећи ништа због чега би се касније могао кајати."
  • "Ко жели да се његовој речи поверује, нека је изрекне хладно и без страсти."
  • "Ко је окрутан према животињама, не може бити добар човек."

Л[уреди]

  • "Лепота је отворено препоручено писмо које за нас унапријед придобива срца."

Љ[уреди]

  • "Љубомора се увек рађа са љубављу, али не умире увек са њом."
  • "Људе у друштво тера унутрашња празнина и досада. Ако осете да су нам потребни, људи постају обесни и арогантни."
  • "Људи се хиљаду пута више труде да стекну материјално него духовно богатство, мада је сасвим сигурно, да нашу срећу ствара оно што јесмо, а не оно што имамо."

М[уреди]

  • "Мало има ствари које ће људе више одобровољити него кад им испричамо велику несрећу која нас недавно снашла."
  • "Младима би главни предмет учења морао бити тај да науче подносити самоћу: она је наиме извор среће и душевног мира."

Н[уреди]

  • "Најсигурнији начин да не постанеш врло несретан је тај да не захтеваш да будеш врло сретан."
  • "Највећа је од свих лудости – жртвовати своје здравље, ма шта то било; због стицања имовине, због напредовања у служби, због учености, због славе, а да о тој сласти и краткотрајним ужицима и да не говоримо. Шта више, здрављу треба све подредити."
  • "Неко је, рецимо, млад, леп, богат и цењен, па се питамо, кад желимо да оценимо његову срећу, је ли због тога ведар; ако је, напротив, ведар, сасвим је свеједно је ли млад или стар, успаван или грбав, сиромашан или богат: он је сретан."
  • "Ниједна лаж није толико дрска да се неки анонимни рецензент не би могао њоме послужити: па он није одговоран."

О[уреди]

  • "Он је врло недруштвен, то готово већ значи: Он је човек великих способности.
  • "Оно што нас најнепосредније усрећује јесте ведрина ума. Ова особина је сама себи награда. Зато би развијање ведрине у себи ваљало ставити испред свих тежњи!"
  • "Оно што се зна има двоструку вредност ако се уједно за оно што се не зна признаје да се не зна"
  • "Оженити се значи своја права преполовити, а обавезе подуплати."

П[уреди]

  • "Пријатељ свих није ничији пријатељ."
  • "Пријатељима лако опраштамо грешке које нас не погађају."
  • "Пушемо балоне од сапунице што дуже можемо и што веће можемо , иако добро знамо да ће се распршити."

Р[уреди]

  • "Религија је штака за лоше државне установе."
  • "Ретко се налази оно што је право, а још pеђе се цени."

С[уреди]

  • "Самоћа је судбина свих значајнијих духова."
  • "Слободно време већине људи испуњено је или чулним уживањима и лудоријама или досадом и тупошћу."
  • "Спојити уљудност са поносом право је мајсторство."
  • "Судбина меша карте, а ми играмо."

У[уреди]

  • "У самоћи бедник осећа сву своју беду; велики дух сву своју величину."
  • старости човек се боље чува од несреће, а у младости је боље подноси."
  • "У сваком је случају боље да се разборитост покаже оним што се прешути него оним што се каже."
  • свету углавном царује зло, а главну реч има глупост."

Ч[уреди]

  • "Част је, објективно гледано, мишљење других о нама, а субјективно, наш страх од тог мишљења."
  • "Човеку који је интелектуално виши од других, самоћа пружа двогубу корист; прву, што је сам, и другу, што није са другима."